Može Li Rusija Postati Ekonomski Spasilac Irana Dok Je Hormuz Blokiran?

Dok Iran trpi posledice produžene blokade Hormuškog moreuza, Teheran intenzivno traži alternative: kopnene trase, luke na Kaspijskom moru i stare mreže trgovine iz vremena sankcija koje ga povezuju sa Rusijom. Pitanje je — može li Moskva zaista postati ekonomski spas za iranску ekonomiju i ima li uopšte interes za to?

Rusko-iranske veze u brojevima

Bilateralna trgovina porasla je na oko 4,8 milijardi USD u 2024., što predstavlja skok od približno 16% na godišnjem nivou. Trgovina danas podrazumeva pretežno poljoprivredne proizvode (pšenica, ječam, kukuruz), mašineriju, metale, drvo, đubriva i industrijske delove. Iran je takođe bio dobavljač jeftinih Shahed-dronova koje je Rusija modifikovala i koristila u ratu u Ukrajini.

Uloga INSTC i kaspijskih luka

Okosnica saobraćaja između Moskve i Teherana jeste Međunarodni sever–jugni transportni koridor (INSTC) — kombinacija pomorskih ruta, železnica i drumova koja preko Kaspijskog mora povezuje južne ruske luke sa severnim iranskim pristaništima kao što je Bandar Anzali. Luka Astrakhan i Makhachkala smatraju se ključnim tačkama spremnim za povećan dotok žitarica, metala i prerađenih proizvoda.

„Ova ruta može biti izvodljiv, ali delimičan spas“, kaže Naeem Aslam, analitičar tržišta.

Postoji zapadna grana preko Azerbejdžana, ali nedovršena železnička veza Rasht–Astara ostaje ključna prepreka. Moskva je 2023. obećala pomoć u finansiranju te pruge, što je Kremlj nazvao važnim korakom za diversifikaciju globalnih transportnih tokova.

Ograničenja kopnenih koridora

Većina stručnjaka upozorava da kopneni i kaspijski koridori teško mogu zameniti obim i efikasnost pomorskog saobraćaja kroz Hormuz — posebno zato što otprilike 90% međunarodne trgovine Irana prolazi pomorskim putem kroz Zaliv. Re-rutiranje tereta preko kopna produžava vreme isporuke, povećava troškove, i podiže rizik od kvarenja kvarljive robe.

Politički i ekonomski interesi Moskve

Moskva ima sopstvene ekonomske izazove: znakovi stagnacije, pritisak na devizne rezerve i troškovi rata u Ukrajini. Mnogi analitičari smatraju da Rusija može pružiti simboličnu podršku i ograničenu logističku pomoć, ali da nema kapacitet ili politički interes da potpuno zameni prihode Irana od nafte koji su pogođeni blokadom.

Neki pak ističu potencijalnu dobit za Rusiju: održavanje viših globalnih cena nafte koje pogoduju ruskoj ekonomiji, učvršćivanje pozicije INSTC za azijsko tržište i zadržavanje Irana kao protivteže Zapadu.

Zaključak

INSTC i kaspijske rute mogu ponuditi važnu kratkoročnu olakšicu i smanjiti delimične posledice blokade Hormuza, ali ne i potpuno rešenje. Za trajno ublažavanje ekonomskih efekata Iran će i dalje zavisiti od kombinacije diplomatskih manevra, tehnoloških rešenja i pronalaženja novih izvoza — dok Rusija može igrati ulogu partnera, ali ne potpunog spasioca.