Skupština Srbije raspravlja o paketu izmena izbornih zakona koji obuhvata obuku članova biračkih odbora sa potvrdom od tri godine, promene u postupcima pred Ustavnim sudom, pooštravanje zaštite birača i nove odredbe za manjinske liste. Predlozi su delom zasnovani na preporukama ODIHR‑a, dok opozicija tvrdi da njene primedbe nisu uvažene. Dalje izmene se očekuju u delu koji se odnosi na funkcionersku kampanju i finansiranje izbora.
Izmene izbornih zakona: Gde je granica između državne funkcije i partijskog angažmana?
Getty © Photo by Silas Stein/picture alliance via Getty Images
Poslanici Skupštine Srbije sutra počinju raspravu o paketu izmena izbornog zakonodavstva koje su delom oblikovane prema preporukama Kancelarije OESS‑a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Predlozi obuhvataju akte o izboru predsednika Republike, izboru narodnih poslanika, lokalnim izborima i izmene Zakona o Ustavnom sudu.
Obuka članova biračkih odbora i potvrde
U četiri predložena zakona, čiji je podnosilac poslanik SNS Miroslav Petrašinović, predviđa se obavezna obuka za sve članove biračkih odbora koju će organizovati Republička izborna komisija (RIK). RIK ima rok od tri meseca od stupanja zakona na snagu da propiše način i organizaciju obuke i da vodi registar obučenih osoba. Nakon završene obuke učesnici dobijaju potvrdu koja važi tri godine.
Predviđeni su i razlozi za oduzimanje potvrde, među kojima su pravnosnažna osuda za krivično delo protiv izbornog prava i poništavanje izbora na biračkom mestu gde je osoba bila angažovana.
Funkcionerska kampanja i zaštita birača
Posebna pažnja posvećena je regulisanju tzv. funkcionerske kampanje — kako jasno zakonski odvojiti nastupe u svojstvu javnog funkcionera od partijskog predstavljanja. Trenutni Zakon o sprečavanju korupcije već zabranjuje korišćenje javnih skupova i zvaničnih susreta za promociju političkih subjekata. ODIHR dodatno preporučuje da javni funkcioner uvek jasno predstavi da li iznosi stav organa u kojem obavlja funkciju ili stav političkog subjekta, kao i da se zabranom pritiska na birače pooštre zaštitne mere.
Izmene vezane za manjinske liste i mogućnost podrške više lista
Jedna od novina je mogućnost da isti birač podrži više izbornih lista. Takođe su precizirane odredbe za liste nacionalnih manjina: naziv liste koja želi status liste nacionalne manjine mora sadržati pun ili skraćeni naziv manjinske liste, a u slučaju koalicije sve stranke u koaliciji moraju biti registrovane kao stranke nacionalnih manjina.
Promene u postupcima pred Ustavnim sudom
Izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu predlažu kraće rokove za delovanje u procesima vezanim za izborni nadzor. Rok za dostavljanje dokaza od strane organa za sprovođenje izbora smanjuje se sa osam na tri dana. Rok u kome Ustavni sud donosi odluku o poništavanju izbora na određenom biračkom mestu predložen je da bude skraćen sa 30 na 20 dana, dok bi rok za poništavanje i ponavljanje izbora bio produžen sa sadašnjih 10 na 30 dana.
Zaštita podataka i krivične prijave
RIK, kao i gradske i opštinske izborne komisije, biće obavezne da podnose krivične prijave nadležnom tužilaštvu ukoliko dođe do zloupotrebe ličnih podataka prilikom prikupljanja potpisa podrške za izborne liste.
Političke reakcije i naredni koraci
Opozicioni poslanici kritikovali su da njihove primedbe na nacrte zakona nisu uvažene i da su izmene rađene prebrzo. Očekuje se da, nakon usvajanja ovih izmena, sledi nova runda dopuna koje će detaljnije regulisati funkcionersku kampanju, finansiranje kampanja i mehanizme za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa.
Napomena: Koji tačno model regulisanja funkcionerske kampanje i kažnjavanja pritiska na birače biće izabran, zasad nije precizirano i ostaje ključna tema predstojeće rasprave.
Pomozite nam da budemo bolji.
