U maloj, ranoj studiji, jedna doza modifikovanih CAR‑T ćelija značajno je suzbila HIV kod dvoje ljudi — skoro godinu, odnosno skoro dve godine bez uobičajenih lekova. Najbolje rezultate imali su pacijenti koji su pre infuzije dobili malu dozu hemoterapije i koji su ranije započeli antiretrovirusni tretman. Nisu prijavljeni ozbiljni nuspojavi, ali su potrebne veće i duže kliničke studije da bi se potvrdila efikasnost i bezbednost.
Mala studija: Jedna doza CAR‑T ćelija dovela do dugotrajne kontrole HIV‑a kod dvoje ljudi
Dr. Steven Deeks at the UCSF Division of HIV Infectious Diseases and Global Medicine on May 5, 2026, in San Francisco. (AP photo/Haven Daley)(ASSOCIATED PRESS)
Naučnici pokušavaju da prilagode moćnu terapiju protiv raka kako bi je iskoristili u borbi protiv HIV‑a — tako što bi „naboostovali" sopstvene T‑ćelije pacijenata. U ranoj, maloj studiji predstavljnoj na skupu Američkog društva za gensku i ćelijsku terapiju u Bostonu, jedna doza modificiranih CAR‑T ćelija snažno je suzbila HIV kod dvoje ljudi: kod jednog gotovo godinu dana, a kod drugog gotovo dve godine, bez potrebe za redovnom antiretrovirusnom terapijom.
CAR‑T terapija podrazumeva vađenje T‑ćelija iz krvi pacijenta, njihovu genetsku modifikaciju da postanu "živi lekovi" i ponovnu infuziju u organizam. Tim iz neprofitnog razvijača Caring Cross razvio je CAR‑T ćelije sa dvostrukom funkcijom: bolje prepoznaju i uništavaju ćelije zaražene HIV‑om, a istovremeno su genetski zaštićene od same infekcije, što im omogućava da se razmnožavaju i duže ostanu aktivne.
Vođa studije, dr Steven Deeks sa Univerziteta Kalifornija, San Francisko, upozorava da su potrebna veća i duža klinička ispitivanja da bi se potvrdila bezbednost i trajnost ovog pristupa. Podaci su ohrabrujući, ali eksperti napominju da su rezultati dosad ograničeni na nekoliko pacijenata.
U eksperimentu su isprobavana različita režima: prva tri primaoca su primila samo CAR‑T ćelije i nisu imala vidljiv odgovor te su se vratila standardnoj antiretrovirusnoj terapiji. Šest drugih pacijenata dobilo je malu pripremnu dozu hemoterapije pre infuzije kako bi se stvorio prostor za nove T‑ćelije; među njima su dvoje pokazali snažan i dugotrajan odgovor, a jedan pacijent imao je privremeno poboljšanje.
Sva trojica pacijenata koji su reagovali započela su primarnu antiretrovirusnu terapiju ubrzo nakon infekcije, što je verovatno doprinelo uspehu jer rani tretman dovodi do manje viralnih rezervi i očuvanijeg imunog sistema.
„Fakt da su dve osobe imale tako dugotrajan odgovor nas podstiče," rekao je dr Deeks. „Postoji stvarna potreba za jednom, sigurnom i skalabilnom terapijom koja bi izlečila — i ovo je jedna od strategija koju istražujemo."
Dr Hans‑Peter Kiem iz Fred Hutchinson Cancer Centera ukazuje da su nalazi veoma interesantni, ali da su potrebne dodatne studije da bi se potvrdilo da CAR‑T terapija zaista funkcioniše kod šire populacije. Andrea Gramatica iz fondacije amfAR ocenila je da je strategija uzbudljiva jer "pojačava ono što naše telo već zna da radi".
Do konačnog dokaza efikasnosti i bezbednosti ostaje nekoliko pitanja: koliko dugo modificirane ćelije ostaju aktivne, koliko je pristup skalabilan i pristupačan, i kako će se ponašati kod ljudi koji su započeli lečenje kasnije ili koji imaju veće viralne rezerve.
Podaci su predstavljeni na stručnom skupu u Bostonu; potrebne su veće, kontrolisane studije pre nego što se može govoriti o široj primeni. Studija nije prijavila ozbiljne neželjene efekte među učesnicima.
Pomozite nam da budemo bolji.
