Generalna skupština UN razmatra rezoluciju koju je inicirao Vanuatu kako bi se sprovelo savetodavno mišljenje MSP-a da je zanemarivanje klimatskih obaveza protivzakonito. Tekst je tokom pregovora znatno ublažen, a iz finalnog nacrta izbačena je ideja o "Međunarodnom registru štete". Iako rezolucija poziva države na poštovanje obaveza i pominje mogućnost reparacija, očekuje se sporno glasanje zbog otpora zemalja proizvođača nafte.
Pritisak u UN: Rezolucija o klimatskoj pravdi i pitanje reparacija za žrtve klimatskih promena
The tiny Pacific island nation of Vanuatu has taken the lead in pressing for climate change accountability (Chris McCALL)(Chris McCALL/AFP/AFP)
Generalna skupština Ujedinjenih nacija raspravlja o rezoluciji koju je pokrenuo Vanuatu kako bi se sprovelo savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP) o državnim obavezama u borbi protiv klimatskih promena. Dokument, prvobitno ambiciozan, tokom pregovora je znatno ublažen pod pritiskom nekih velikih emitera gasova sa efektom staklene bašte.
Šta predlaže rezolucija?
Prema finalnom tekstu, rezolucija pozdravlja mišljenje MSP-a "kao autoritativan doprinos razjašnjenju postojećeg međunarodnog prava" i poziva države da poštuju svoje obaveze u zaštiti klime. Poseban naglasak je na merama potrebnim da se zadrži porast temperature do 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo, uključujući "prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima".
Šta je izbačeno iz nacrta?
Iz inicijalnog nacrta nestao je predlog za uspostavljanje "Međunarodnog registra štete" za prikupljanje dokaza o šteti, gubicima i povredama koje se mogu pripisati klimatskim promenama. Taj mehanizam je bio zamišljen kao baza za buduće zahteve za reparacijama, ali su ga najjači emiteri i zemlje koje proizvode naftu kategorički odbacile.
"Ne možemo izdržati još katastrofa i razaranja. Svi imamo pravo na budućnost, i ova rezolucija UN je spasilačka linija — moramo je prihvatiti," izjavila je Vepaiamele, 17-godišnjakinja iz Vanuatua koja je svedočila pred MSP 2024. godine.
Politički otpor i naredni koraci
Više od 60 zemalja podržava inicijalni predlog, ali neke naftne i gasne sile — među njima Saudijska Arabija, Alžir, Nigerija i Iran — podnele su amandmane kojim bi se uklonile ili ublažile reference koje potvrđuju MSP-ovo mišljenje kao smernicu za klimatsku politiku. Diplomate očekuju da usvajanje neće proteći konsenzusom i da će verovatno biti zatraženo glasanje.
Alice Nell iz organizacije Avaaz ocenila je da bi usvajanje rezolucije moglo da predstavlja "prekretnicu u globalnoj borbi protiv klimatskih promena". S druge strane, predstavnici Vanuatua upozoravaju protiv daljeg slabljenja teksta i pozivaju na dosledno poštovanje MSP-ove linije.
"Pitanje pred nama nije da li su klimatske promene stvarne ili hitne, već da li će Ujedinjene nacije kolektivno poštovati vladavinu prava pred tim izazovom," rekla je Lee-Anne Sackett, specijalna izaslanica Vanuatua za klimatsku pravdu.
Zašto je ova rezolucija važna?
Iako je MSP-ovo mišljenje savetodavno i nije neposredno obavezujuće, ono može poslužiti kao pravni i politički okvir koji sudovi i vlade širom sveta mogu koristiti kao osnov za zahteve za odgovornost i eventualne reparacije. Rezolucija bi, čak i u ublaženom obliku, mogla da pojača pritisak na države da ubrzaju prelazak sa fosilnih goriva i poštuju međunarodne klimatske obaveze.
Mogući ishod: Očekuje se sporna rasprava i glasanje u Generalnoj skupštini. Ključna pitanja su da li će se ublaženi elementi vratiti u tekst (npr. registar štete) i koliko će globalni lideri biti spremni da prihvate posledice MSP-ovog mišljenja u praksi.
Pomozite nam da budemo bolji.
