Formirajuća El Niño faza mogla bi ove godine pojačati talase vrućine, suše i poplave širom sveta. Iako je El Niño moćan prirodni fenomen, ljudsko zagrevanje poveća osnovni rizik, pa isti događaji danas mogu izazvati veću štetu nego pre. Posledice pogađaju proizvodnju hrane, snabdevanje energijom i javno zdravlje, a rešenje leži u boljoj pripremi i brzom smanjenju upotrebe fosilnih goriva.
El Niño Ove Godine Može Biti Jači — Globalno Zagrevanje Čini Ekstreme Opasnijim
Photo Credit: iStock
Formirajuća El Niño faza koja se očekuje ove godine može pojačati talase vrućine, suše i poplave širom sveta, upozoravaju naučnici. Iako je El Niño snažan prirodni klimatski fenomen, stručnjaci ističu da ljudsko izazvano zagrevanje povećava osnovnu ranjivost i može učiniti iste događaje mnogo razornijim nego pre nekoliko decenija.
Šta je El Niño i kako utiče na vreme
El Niño nastaje kada površinske vode u tropskom Pacifiku postanu toplije od proseka. To zagrevanje menja atmosferske tokove i pomera obrasce padavina i temperature na velikim udaljenostima: u nekim regionima donosi sušu i intenzivne vrućine, dok u drugim izaziva obilne padavine i poplave.
Zašto je sada opasnije
El Niño sam po sebi nije glavni uzrok rasta ekstremnih vremenskih pojava — ključnu ulogu igra dugotrajno zagrevanje planete koje je prouzrokovano sagorevanjem fosilnih goriva. Kada se prirodni skok temperature od El Niño uklopi sa tim "pozadinskim" zagrevanjem, povećava se verovatnoća da će uslovi dostići rekordne, opasne nivoe.
„Ljudima izazvano klimatsko zagrevanje ima mnogo veći uticaj na verovatnoću i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja,“ kaže Fredi Otto, profesor klimatskih nauka na Imperial College London i vodeći istraživač u World Weather Attribution. Otto upozorava na ozbiljan rizik od neviđenih vremenskih ekstremâ
Posledice po društvo
Intenzivniji ekstremi utiču na proizvodnju hrane, rastuću potražnju za energijom, javno zdravlje i održavanje infrastrukture nakon nepogoda. Stručnjaci takođe ističu veliki zdravstveni rizik od toplotnih talasa — procenjuje se da je oko 546.000 smrtnih slučajeva širom sveta povezano s visokim temperaturama, a mnogi slučajevi ostaju neprimećeni jer "toplotni talasi ne dolaze s imenovanom olujom".
Jemilah Mahmood, direktorka Sunway Centre for Planetary Health, ističe: "Toplotni talasi ubijaju tiho — u domovima, na otvorenom i u telima radnika koji nemaju izbora nego da rade napolju."
Šta možemo uraditi
Postoje dve paralelne akcije: kratkoročna priprema i dugoročno smanjenje emisija. Kratkoročno, države i zajednice mogu pojačati rane alarme, sisteme za hitne intervencije, planove za snabdevanje vodom i mere zaštite radnika na otvorenom. Dugoročno, Fredi Otto i drugi naučnici ističu da imamo tehnologiju i znanje da značajno smanjimo zavisnost od fosilnih goriva i umanjimo osnovno zagrevanje planete.
Zaključak: Razvijajući El Niño može pojačati ekstrema ove godine, ali najveća opasnost dolazi iz kombinacije prirodnih ciklusa i ljudskog zagrevanja. Priprema i brza decarbonizacija su ključni za smanjenje rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
