Nova studija u časopisu Science (2024) sugeriše da su ekstremni El Niño uslovi mogli doprineti permsko-trijaskom izumiranju pre ~252 miliona godina. Analiza fosilizovanih zuba pokazuje da su drevni okeani postali opasno topli, a sibirske vulkanske erupcije mogle su pojačati ove klimatske oscilacije. Danas, kombinacija snažnog El Niño i ljudskog zagrevanja nosi rizik od rekordne globalne toplote i ozbiljnih društvenih posledica.
Kako „super El Niño“ može objasnaiti Najsmrtonosnije Izumiranje na Zemlji — i Zašto Nas To Brine Danas
Photo Credit: iStock
Super El Niño je izuzetno snažan oblik El Niño fenomena — klimatske oscilacije koja počinje u tropskom delu Tihog okeana i može značajno menjati vreme širom sveta. Novi rad iz 2024. objavljen u časopisu Science ukazuje na moguću vezu između takvih ekstremnih uslova i permsko-trijaskog izumiranja pre oko 252 miliona godina.
Šta su istraživači pronašli?
Autori studije analizirali su fosilizovane zube sitnih morskih organizama i pronašli hemijske tragove koji ukazuju na to da su drevni okeani postali opasno topli na velikim teritorijama. To upućuje na to da su klimatske oscilacije slične današnjem El Niño, ali ekstremnije i dugotrajnije, mogle doprineti masovnom izumiranju koje je poznato kao „Veliko Umiranje“.
Uloga vulkanskih erupcija
Naučnici dugo smatraju da su masivne vulkanske erupcije u regiji današnje Sibirije (Sibirske zamke) bile glavni okidač tog događaja. Nova analiza dodaje da su te erupcije verovatno oslobodile velike količine gasova (npr. CO2), što je dovelo do zagrevanja planete i pojačanja oscilacija u klimi — uključujući dugotrajne, ekstremne El Niño uslove.
Kako El Niño utiče na klimu danas?
El Niño se razvija kada površinska temperatura mora u istočnom tropskom delu Tihog okeana poraste iznad proseka; naučnici obično smatraju da je u pitanju El Niño kada je porast ≥ 0,5 °C (≈ 0,9 °F) iznad dugoročnog proseka. Takvi događaji menjaju vetrove, putanje oluja i padavine: jedni regioni dobijaju obilne padavine i poplave, dok drugi trpe suše i povećan rizik od požara.
Primeri iz novije istorije: El Niño 1997–1998. povezan je s oko 23.000 smrtnih slučajeva i preko 37,5 milijardi dolara štete širom sveta; 2015. godine snažan El Niño doprineo je rekordnoj sezoni uragana i dugim sušama u Karibima.
Zašto je ovo važno danas?
Studija pokazuje da kombinacija brzog, antropogenog zagrevanja i velikih klimatskih oscilacija može učiniti velike delove planete istovremeno neprijateljskim za život. Ako se razvijajući El Niño poklopi sa dugoročnim ljudskim zagrevanjem, to može pomoći da neka buduća godina postane najtoplija do sada zabeležena — sa ozbiljnim posledicama po prehranu, vodne resurse i javno zdravlje.
U regionima izvan Pacifika, kao što je Velika Britanija ili zapadna Evropa, učinci mogu doći sa zakašnjenjem, ali i dalje donose ekstremnije letnje vrućine ili oštrije zime. Zbog sve ove potencijalne opasnosti, klimatski naučnici danas pomno prate nove El Niño signale i njihove moguće posledice po globalnu klimu.
Izvori: Studija u Science (2024), izveštaji The Guardian i LADbible o uticajima prošlih El Niño događaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
