Studija objavljena u aprilu 2026. u Current Biology pratila je 105 atlantskih lososa u jezeru Vättern kako bi se ispitali efekti kokaina i njegovog glavnog metabolita, benzokilegonina. Ribe su dobijale sporootpuštajuće implantate i praćene osam nedelja akustičnim telemetrijskim tagovima. Grupa izložena benzokilegoninu plivala je u proseku 1,9 puta veću udaljenost nedeljno i raspršila se do 32 km, dok su kontrolne ribe ostale znatno bliže mestu puštanja. Nalaz naglašava da i tragovi lekova u vodi mogu imati važne posledice po ponašanje i ekologiju riba.
Šta Se Dogodi Kada Lososu Date Kokain? Terensko Istraživanje Pokazuje Da Je Metabolit Još Opasniji
What happens when cocaine makes its way into rivers and lakes? Scientists tested the answer on wild salmon in Sweden. Here’s what they found.getty
Šta se dogodi kada tragovi kokaina dospeju u reke i jezera? Iako zvuči bizarnо, tim istraživača objavio je u aprilu 2026. u časopisu Current Biology terenski eksperiment koji odgovara na to pitanje — na mladim atlantskim lososima u jezeru Vättern u Švedskoj.
Šta znači „zagađenje kokainom”?
„Zagađenje kokainom” obično ne znači da se droga baća direktno u vodu, već da u vodotokove dospevaju vrlo niske, trag- količine kokaina i njegovih metabolita preko kanalizacije i prečišćavanja otpadnih voda. Glavni metabolit je benzokilegonin (benzoylecgonine), koji nastaje u ljudskom telu i izlučuje se urinom. Posle prolaska kroz postrojenja za preradu otpadnih voda, ta jedinjenja često ostaju u vodenim ekosistemima jer se teško uklanjaju u potpunosti.
Kakvo je bilo istraživanje?
Vođa tima Jack Brand i saradnici "nasumično" su izabrali 105 dvogodišnjih lososa (smoltova) iz mrestilišta Gammelkroppa. Svaka riba je hirurški dobila malenu kapsulu koja sporootpuštajući emituje jednu od supstanci: kokain, benzokilegonin ili je bila iz kontrolne grupe bez leka. Doze su osmišljene tako da oponašaju stvarne okolinske izloženosti — ne akutelne visoke doze, već nizak, kontinuiran unos kao u prirodnim vodama.
Sve ribe su puštene u jezero Vättern i praćene osam nedelja pomoću akustičnih telemetrijskih tagova, što je omogućilo istraživačima da prate udaljenost, stopu kretanja i prostornu raspodelu pojedinaca u stvarnom ekosistemu.
Glavni rezultati
Najvažniji nalaz je da su ribe izložene benzokilegoninu plivale i raspršile se znatno više od kontrolne grupe: u proseku su preplivale oko 1,9 puta veću udaljenost nedeljno, a pojedinačne jedinke su se disperzovale do 32 km od mesta ispuštanja, u poređenju sa oko 19 km kod kontrolnih riba. Ribe izložene samom kokainu pokazale su slabiji i varijabilniji efekat — u proseku su se kretale nešto više, ali bez statistički jasne i robusne razlike kao kod metabolita.
Zašto je metabolit opasniji?
Benzokilegonin je u vodi često prisutan u većim količinama i otporniji je na razgradnju od kokaina jer ljudski organizam brzo pretvara kokain u ovaj metabolit. Postrojenja za preradu otpadnih voda te jedinjenja ne uklanjaju u potpunosti, pa se njihov odnos i koncentracija u prirodnim vodama razlikuju u korist metabolita — što objašnjava i jači ekološki efekat.
Potencijalne posledice za populacije i ekosisteme
Promena kretanja ima direktne implikacije: povećana potrošnja energije, veća potreba za hranom, izlaganje otvorenijim područjima i potencijalno veći rizik od predacije. Ako veći broj jedinki u populaciji menja ponašanje zbog hemijskog zagađenja, to može uticati na mrest, gene flow, prostornu raspodelu i međutropske odnose u lancu ishrane. Autori napominju da nisu direktno merili preživljavanje ili reprodukciju, ali smatraju da su zapažene promene dovoljna indikacija za zabrinutost.
Kontekst koncentracija i izvora
Prethodna istraživanja (npr. studija iz 2024. u Water Research) navode prosečne koncentracije oko 100 ng/L za kokain i 250 ng/L za benzokilegonin na površinskim vodama, sa „hotspot” vrednostima koje mogu dostići hiljade ng/L. U švedskim vodenim sistemima procenjuje se da dnevno u vodotokove ulazi oko 3,6 g kokaina i 14,1 g benzokilegonina.
Zaključak
Studija je primer kako čak i vrlo niske koncentracije antropogenih lekova i njihovih metabolita mogu menjati ponašanje divljih životinja u prirodnom okruženju. Rezultati naglašavaju potrebu za boljim upravljanjem otpadnim vodama, naprednijim tehnologijama prečišćavanja i širim istraživanjima o dugoročnim efektima „hemijskog koktela” u akvatorijumima.
Autori upozoravaju: akvatorijumi su ispunjeni razblaženim ljudskim hemikalijama i lekovima — tek sada počinjemo da shvatamo njihove ekološke posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
