Pregled Univerziteta u Coimbri ukazuje da ketogena ishrana može pružiti neuroprotektivne efekte: ketoni služe kao alternativni izvor energije, smanjuje se upala i podstiče autofagija. Većina dokaza potiče iz prekliničkih studija na životinjama, pa su potrebna kontrolisana klinička ispitivanja. Dijeta je teško izvodljiva i može imati neželjene i potencijalno dugoročne metaboličke efekte.
Nova analiza: Keto dijeta može štititi mozak — potencijal protiv Alchajmera i Parkinsona
(Wundervisuals/E+/Getty Images)
Ishrana koja favorizuje masti i proteine, poznata kao ketogena (keto) dijeta, može imati dodatnu korist za mozak, pokazuje novi pregled naučnih radova. Istraživači sa Univerziteta u Coimbri (Portugal) analizirali su desetine prekliničkih i kliničkih studija koje ispituju uticaj keto režima na neurodegenerativne bolesti poput Alchajmera, Parkinsona i Hantingtonove bolesti.
The keto diet targets several metabolic processes linked to neurodegenerative diseases. (Salgueiro et al.,Transl. Neurodegener., 2026)
Kako keto dijeta deluje na mozak
Keto dijeta menja osnovni izvor energije u organizmu: umesto glukoze, telo počinje da koristi ketone koji nastaju razgradnjom masti — stanje poznato kao ketoza. Prema autorima pregleda, to može imati nekoliko povoljnih efekata:
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- Alternativni izvor energije: Ketoni mogu služiti kao hitni izvor energije za neurone kojima je otežano korišćenje glukoze.
- Smanjenje upale: U modelima na životinjama zabeležen je pad neuroinflamacije, što je značajan faktor u razvoju neurodegenerativnih bolesti.
- Podsticanje autofagije: Keto režimi su u nekim studijama pojačavali ćelijske mehanizme čišćenja koji uklanjaju oštećene proteine i organele.
- Promene u crevnoj mikrobioti: Neke studije ukazuju na povolne izmene u sastavu crevne flore povezane sa boljom funkcijom mozga.
Šta nam govori postojeća evidencija
Autori navode da postoje "ohrabrujući" rezultati u prekliničkim studijama, naročito na životinjskim modelima, ali i značajne praznine u znanju: dugoročni efekti, bezbednost i praktična primena kod ljudi još nisu dovoljno istraženi. Većina dokaza potiče iz laboratorijskih i životinjskih eksperimenata, pa su potrebna dobro kontrolisana klinička ispitivanja.
The potential neuroprotective mechanisms of the ketogenic diet. (Salgueiro et al.,Transl. Neurodegener., 2026)
"Ketogena dijeta se pojavila kao metabolički orijentisana strategija sa potencijalnom preventivnom i terapijskom relevantnošću u neurodegenerativnim bolestima," navode istraživači.
Mogući rizici i ograničenja
Keto dijeta je često teška za pridržavanje i može izazvati neželjene efekte: zatvor, nesanicu, povišen holesterol i druge metaboličke promene. Neki radovi su ukazivali na potencijalne dugoročne negativne posledice na kardiometaboličko zdravlje, pa je neophodno pažljivo proceniti rizike i koristi pre preporuke takvog režima. Takođe, primena kao terapija zahteva nadzor lekara i individualizovan pristup — keto nije pogodan za sve pacijente.
Preporuke i zaključci
Iako pregled objavljen u časopisu Translational Neurodegeneration ukazuje na realan potencijal ketogene dijete kao dopunske metaboličke intervencije, trenutno stanje naučnih dokaza ne opravdava njenu rutinsku primenu za prevenciju ili lečenje neurodegenerativnih bolesti. Potrebna su dodatna klinička ispitivanja, procena dugoročnih efekata i razvoj praktičnih, bezbednih protokola primene.
Ključna poruka: Keto dijeta pokazuje obećavajuće mehanizme koji bi mogli pomoći u zaštiti mozga, ali dokazi su još nedovoljni za širu kliničku primenu bez dodatnih istraživanja i medicinskog nadzora.
Pomozite nam da budemo bolji.
