Studija iz Holandije pokazuje da i jedno udaranje fudbalske lopte glavom može privremeno povisiti u krvi proteine povezane sa oštećenjem mozga, pre svega S100B i p-tau217. Nivoi su se vratili na početne vrednosti u roku od 24–48 sati, ali autori upozoravaju da to ne isključuje dugoročne posledice pri ponovljenom izlaganju. Istraživanje je obuhvatilo 302 amaterska igrača i koristilo video analizu učestalosti i intenziteta udaraca.
Samo Jedan Udarc Glavom Dovoljan Da Poviše Proteine Povezane Sa Oštećenjem Mozga
New research finds hints of neural damage in the blood of soccer players who headbutt soccer balls. | Credit: BananaStock via Getty Images
Novo istraživanje pokazuje da i jedno udaranje fudbalske lopte glavom može privremeno povisiti u krvi proteine koji se povezuju sa oštećenjem moždanih ćelija. Iako su povećanja kratkotrajna, autori i nezavisni stručnjaci upozoravaju da to ne isključuje moguće dugoročne posledice pri ponovljenom izlaganju.
Šta su istraživači pronašli?
Studija, objavljena 18. maja u JAMA Neurology, analizirala je uzorke krvi od 302 amaterska fudbalera tokom 11 utakmica — pre meča, odmah posle i između 24 i 48 sati posle meča. Igrači koji su izvodili udarce glavom imali su odmah posle utakmice povišene vrednosti proteina S100B, a oni koji su izvodili više od dva udarca ili snažne udarce zabeležili su i porast p-tau217.
Zašto su ovi proteini važni?
S100B je protein koji uglavnom proizvode astrociti i često se koristi kao marker traumatske povrede mozga (TBI) — obično raste u roku od jednog sata nakon povrede. p-tau217 je oblik fosforilovanog tau proteina koji je jedan od najvažnijih krvnih biomarkera povezanih sa Alchajmerovom bolešću.
Trajanje promena i moguće posledice
Vrednosti S100B i p-tau217 vratile su se na početne nivoe u roku od 24–48 sati nakon utakmica. Ipak, autori upozoravaju da povratak nivoa na normalu ne znači da nema trajne štete — naročito ako se izlaganje ponavlja stotinama ili hiljadama puta tokom karijere.
"Problem nije samo porast biomarkera sam po sebi, već ono što on odražava", rekao je koautor Marsh Königs iz Amsterdam UMC-a.
Metodologija i ograničenja
Studija je koristila video snimke za brojanje udaraca glavom i procenu intenziteta, i uključila je i sportiste iz sportova bez kontakta kao kontrolu. Iako je 86 učesnika odustalo od trećeg vađenja krvi, autori smatraju da to verovatno nije značajno uticalo na zaključke. Ipak, potrebno je duže praćenje (npr. tokom cele sezone ili godina) da bi se procenio kumulativni efekat.
Nezavisni stavovi
Samantha Bureau iz Concussion Legacy Foundation Canada napominje da postoje dokazi koji ukazuju na kratak i dugoročan rizik od oštećenja mozga usled udaraca glavom. Peter Theobald sa Cardiff University ističe da su uprkos potezima fudbalskih saveza da ograniče trening sa udarcima glavom, još uvek teško odrediti "bezbednu" granicu izloženosti.
Šta to znači za igrače i trenere?
Rezultati sugerišu da je potrebno pažljivo razmotriti praksu udaraca glavom, naročito kod mladih igrača i u intenzivnim treninzima. Naučnici pozivaju na dodatna istraživanja među profesionalnim igračima i na dugoročna praćenja kako bi se procenili kumulativni rizici.
Napomena: Ovaj tekst služi isključivo u informativne svrhe i nije medicinski savet. Ako imate zabrinutosti vezane za zdravlje, obratite se lekaru.
Pomozite nam da budemo bolji.
