Studija objavljena u časopisu Science pokazuje da su šumski požari od 2015. počeli da poništavaju raniji pad nivoa smoga u SAD: nakon pada od 11% u periodu 2003–2015, prizemni ozon je porastao za 4%. Autori upozoravaju da bi, pri nastavku trenda rasta dima, nivoi smoga mogli da se vrate na vrednosti iz 2003. za oko 20 godina. Istraživanje takođe povezuje ovaj trend sa porastom prerane smrtnosti zbog oštećenja pluća od ozona.
Šumski požari poništavaju decenijski napredak u borbi protiv smoga u SAD, pokazuje studija
The downtown skyline is enveloped in smog shortly before sunset on November 17, 2006 in Los Angeles, California. (Credit: David McNew/Getty Images)
Za više od decenije Sjedinjene Države su beležile značajan pad nacionalnih nivoa smoga, ali novo istraživanje upozorava da su sve jači i češći šumski požari od 2015. počeli da poništavaju taj napredak.
Studija, objavljena u časopisu Science, pokazuje da su prosečni nivoi prizemnog ozona (smoga) pali za 11% u periodu od 2003. do 2015. godine, nakon uvođenja strožih federalnih propisa za termoelektrane, automobile i dizel motore. Međutim, od 2015. godine prosečni nivoi ozona porasli su za oko 4% — trend koji istraživači povezuju sa rastućim emisijama dima iz šumskih požara.
Kako su došli do zaključaka
Tim istraživača kombinovao je merenja sa terena, satelitske podatke, podatke o zagađenju i meteorološkim uslovima, a zatim upotrebio veštačku inteligenciju da ispuni prostorne praznine i izgradi nacionalnu mapu ozona sa prostornom rezolucijom nešto većom od jedne polumile (~0,5 milje; ~0,8 km). Ovakav pristup omogućio je detaljniju i konzistentniju procenu promena na celoj teritoriji SAD.
Glavni nalazi i zdravstveni uticaj
Prema autorima, povećanje ozona uzrokovano dimom iz požara je poništilo ekvivalent 3,9 godina ranije ostvarene redukcije zagađenja. Ako emisije dima nastave da rastu sadašnjim tempom, nacionalni nivoi smoga mogli bi se vratiti na vrednosti iz 2003. za otprilike 20 godina.
„Požari stvaraju ozon, tako da rast emisija iz požara u poslednjem periodu umanjuje napore da se smanje nivoi ozona na površini.”
Studija takođe beleži značajan zdravstveni uticaj: porast aerozagađenja povezane sa dimom doveo je do povećanja prerane smrtnosti zbog oštećenja pluća od ozona za približno 46% nakon 2013. godine.
Širi kontekst
Autori napominju da su podaci Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) od 2015. pokazivali oscilacije u nacionalnim prosečnim vrednostima ozona, ali da celovita, visoko-rezolutna analiza kojom su obuhvaćene sve regije SAD jasno ukazuje na rast počev od 2015. godine.
Profesorica Cristina Archer sa Univerziteta Delaware, koja nije bila uključena u studiju, ocenila je metodologiju kao pouzdanu: oslanjanje na masivne i verodostojne skupove podataka i upotreba računarskih modela da smisleno popune praznine pruža izuzetno detaljnu sliku.
Ovo istraživanje se koncentrisalo na ozon. Ranija studija iz 2023. koju je potpisao deo istog tima pokazala je sličan preokret u trendu kod finih čestica (PM2.5): dim iz požara povećao je broj smrtnih slučajeva povezanih sa česticama za otprilike 670 godišnje.
Šta to znači: Dok su regulative i dalje važne za smanjenje antropogenog zagađenja, rast šumskih požara — podstaknut klimatskim promenama i promenama u upotrebi zemljišta — predstavlja novi i rastući izazov za javno zdravlje i politiku upravljanja kvalitetom vazduha.
Izveštaj je pripremljen iz Los Anđelesa. Associated Press je doprineo izveštavanju.
Pomozite nam da budemo bolji.
