Istraživanje zasnovano na satelitskim podacima pokazuje da je zabrana kineskog uvoza plastičnog otpada 2018. dovela do preusmeravanja smeća u Indoneziju i porasta PM2.5 za 3,3% na 356 otvorenih deponija. Povećanje zagađenja korelirano je sa većim rizikom od smrtnosti usled raka pluća (+1,9%) i donjih respiratornih infekcija (+3,5%). Autorke upozoravaju da su ranjive zajednice sa slabim sistemima upravljanja otpadom najviše pogođene zbog spaljivanja otpada na otvorenom.
Kineska zabrana uvoza plastike 2018. preusmerila otpad u Indoneziju — sateliti otkrili porast PM2.5 i rizika po zdravlje
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje ukazuje da je odluka Kine iz 2018. godine da zabrani uvoz velikog dela plastičnog otpada dovela do preusmeravanja otpada iz nekoliko bogatih zemalja u Indoneziju — i do pogoršanja kvaliteta vazduha u blizini otvorenih deponija.
Šta su istraživači uradili
Istraživanje su vodile Ellen Considine sa Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences pri University of Colorado Boulder i Rachel Nethery sa Harvard T.H. Chan School of Public Health. Koristeći satelitske podatke, autorke su analizirale 356 otvorenih deponija u Indoneziji i uporedile nivoe sitnih čestica (PM2.5) u periodima pre i posle kineske zabrane (2012–2017 naspram 2018–2019).
Glavni nalazi
Na osnovu analize, prosečne vrednosti PM2.5 na tim lokacijama bile su 3,3% više u 2018. i 2019. nego u prethodnom periodu. Istraživanje povezuje taj porast zagađenja sa oko 1,9% većim rizikom smrtnosti usled raka pluća i približno 3,5% većim rizikom smrti usled donjih respiratornih infekcija.
„Kada zemlje visokog prihoda šalju plastični otpad u zemlje sa nižim i srednjim prihodima, više plastike se obično spaljuje,“ izjavila je Considine za Phys.org. „To oslobađa zagađivače koji mogu izazvati respiratorne bolesti, rak, pa čak i smrt lokalnog stanovništva.“
Zašto je to važno
PM2.5 (sitne čestice manje od 2,5 µm) su posebno opasne jer mogu prodrijeti duboko u pluća i ući u krvotok — i smatraju se zagađivačem najveće brige za zdravlje. U Indoneziji su komunalni sistemi za prikupljanje otpada često neujednačeni, pa se čvrsti i uvezeni otpad češće deponuje ili spaljuje na otvorenom, što dodatno pogoršava lokalno zagađenje vazduha.
Šira dinamika i implikacije
Autorke sugerišu da se lanac događaja pokrenuo promenom politike u Kini (često nazivanom "National Sword"), a zatim nastavio kada su zemlje izvoznice preusmerile svoju plastičnu ambalažu i otpad u zemlje sa slabijim kapacitetima za upravljanje otpadom. Nalazi su u skladu sa merama koje su uvele Indonezija i Malezija, koje su postrožile pravila uvoza određenih vrsta otpada.
Zaključak i posledice
Iako je zabrana u Kini smanjila dotok otpada u tu zemlju, pokazalo se da bez koordinisane globalne politike i unapređenja kapaciteta za upravljanje otpadom, problem se jednostavno premešta i nameće zdravstvene i ekološke troškove ranjivim zajednicama. Autorke naglašavaju vrednost velikih prostorno-vremenskih analiza zasnovanih na satelitskim podacima za praćenje ovakvih promena.
Napomena: Studija ukazuje na povezanost između porasta PM2.5 i zdravstvenih rizika, ali ne dokazuje direktnu uzročnost pojedinačnih smrti — radi se o procenama rizika na nivou populacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
