Jedan brazilski izveštaj slučaja opisuje pacijentkinju u osamdesetim sa uznapredovalim Alchajmerom kojoj je pod kliničkim nadzorom data velika doza psilocibina (5 g), nakon koje je privremeno povratila govor i kontrolu nad bešikom. Mesec dana kasnije dobijena je dodatna doza od 3 g i zabeležena je dalja verbalna ekspresivnost i emotivno angažovanje. Autori naglašavaju da ovo nije dokaz izlečenja i pozivaju na kontrolisana ispitivanja radi provere bezbednosti i efikasnosti.
Izazovno Otkriće: Velika Doza Psilocibina Privremeno Poboljšala Govor i Kontrolu Bešike Kod Pacijentkinje Sa Alchajmerom
YouTube Thumbnail
Demencija je progresivna bolest za koju, uprkos decenijama istraživanja, još ne postoji lek koji je u potpunosti zaustavlja ili poništava njen tok. Novi slučaj iz Brazila izazvao je pažnju naučne zajednice jer ukazuje na mogućnost da psilocibin — psihoaktivna supstanca u "magičnim" pečurkama — privremeno otključa neke očuvane funkcionalne sposobnosti kod pacijenata sa uznapredovalim Alchajmerovim sindromom.
Studija slučaja
U izveštaju koji su objavili brazilski istraživači iz Frontiers in Neuroscience opisana je pacijentkinja u osamdesetim godinama sa uznapredovalom Alchajmerovom bolešću. Pod kliničkim nadzorom i uz pisani pristanak zakonskog zastupnika, pacijentkinji je oralno dato 5 grama psilocibin-sadržećih pečuraka — doza koju autori opisuju kao izuzetno visoku (u popularnoj terminologiji često nazvanu "herojska doza"). Nakon doze, pacijentkinja je ušla u dugotrajnije stanje nalik snu.
Otprilike 19 sati posle primene doze, zabeleženo je naglo pojavljivanje verbalne aktivnosti: pacijentkinja je počela sama da razgovara i govorila satima. U narednim danima tim navodi da su se pojavila značajna poboljšanja: privremeno je povratila kontrolu nad bešikom (posle više od pet godina nekontrolisanog mokrenja), mogla je da se obuče, hoda samostalno i učestvuje u konverzaciji uz kontakt očima i osmeh.
The elderly patient received an incredibly high dose of 5 grams of psilocybin-containing mushrooms. (James MacDonald/Bloomberg Creative/Getty Images)
Zbog povoljnog efekta, mesec dana kasnije pacijentkinji je pod nadzorom data dodatna doza od 3 grama. Tokom druge sesije nije zaspala, ostala je verbalno ekspresivna i opisivala emotivne prizore; istraživači navode povećanu facijalnu ekspresivnost, emotivnu recipročnost, spontani humor i agilnost hoda.
Autori jasno napominju: "Ovi nalazi se ne smeju tumačiti kao obrtanje Alchajmerove patologije. Umesto toga, oni ukazuju na to da latentne funkcionalne sposobnosti mogu opstati i postati privremeno dostupne pod specifičnim neuromodulatornim uslovima." — Marcos Lago i saradnici.
Ograničenja studije
Radi se o detaljnom opservacionom izveštaju jednog slučaja, sa nekoliko važnih ograničenja koja znatno smanjuju mogućnost generalizacije rezultata:
- Istraživači nisu pratili moždanu aktivnost (EEG, fMRI) niti stanje spavanja tokom sesije.
- Nisu upotrebljene standardizovane kognitivne skale za objektivnu kvantifikaciju promena.
- Ne postoji kontrolna grupa niti nasumična dodela tretmana — efekti mogu odražavati placebo, fluktuacije bolesti ili druge faktore.
- Doze korišćene u ovom slučaju (5 g i 3 g suhe pečurke) daleko su iznad onoga što se obično koristi u modernim kontrolisanim kliničkim ispitivanjima i nose značajne rizike.
Šta ovo znači i naredni koraci
Izveštaj otvara zanimljivu hipotezu: da neke funkcionalne mreže u mozgu ostaju delimično očuvane i da se pod nezaobilaznim neuromodulatornim uslovima mogu privremeno "aktivirati". Međutim, ovo je samo početna opservacija koja zahteva rigorozne, randomizovane kliničke studije kako bi se procenili bezbednost, efikasnost i optimalne doze kod osoba sa blagim i uznapredovalim kognitivnim poremećajima.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Već postoje pilot-studije i istraživanja koja ispituju uticaj psilocibina na depresiju i kvalitet života kod starijih odraslih i kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem ili ranim stadijumom Alchajmera. Ipak, istorija istraživanja lekova za demenciju pokazuje da mnogi obećavajući nalazi iz ranih faza nisu potvrdili efikasnost u većim kontrolisanim ispitivanjima.
Bezbednost i etika
Psilocibin u kliničkom kontekstu može imati terapeutske efekte, ali nosi i psihološke i fizičke rizike, naročito pri visokim dozama. Svaki eksperimentalni tretman treba da se sprovodi u kontrolisanom okruženju sa kvalifikovanim timom, jasnim protokolima za bezbednost i potpunim informisanim pristankom.
Zaključak: Studija slučaja iz Brazila je interesantna i podsticajna za dalja istraživanja, ali sama po sebi nije dokaz da psilocibin može izlečiti Alchajmerovu bolest. Potrebne su rigorozne, kontrolisane studije pre nego što se mogu donositi kliničke preporuke.
Pomozite nam da budemo bolji.
