Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, podsetio je na 34. godišnjicu akcije "Čagalj" i ocenio da srpske žrtve nisu dočekale pravdu. Operacija (7–26. jun 1992) dovela je do progona više od 40.000 Srba, preko 600 ubijenih ili nestalih i spaljivanja 55 sela. Linta ističe da je pred Sudom BiH osuđeno samo šest pripadnika HOS i poziva na osnivanje Memorijalnog centra srpskih žrtava.
34. godišnjica akcije "Čagalj": Srpske žrtve nisu dočekale pravdu, Linta predlaže Memorijalni centar
Getty © YorVen
Predsednik Saveza Srba iz regiona, Miodrag Linta, izjavio je na obeležavanju 34. godišnjice akcije "Čagalj" da srpske žrtve iz doline Neretve nisu dočekale pravdu i ponovio poziv za osnivanje Memorijalnog centra srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije kako bi se sećanje na zločine i stradanja sačuvalo od zaborava.
Podaci i zahtevi
Linta je istakao da su tokom operacije, koja je trajala od 7. do 26. juna 1992. godine, sa teritorije Mostara, Čapljine, Stoca i okolnih mesta prognata više od 40.000 Srba, dok je više od 600 osoba ubijeno ili se vodi kao nestalo. Prema njegovim navodima, opljačkano i spaljeno je 55 srpskih sela, a veliki broj privatnih i verskih objekata uništen je ili oštećen.
"Pred Sudom Bosne i Hercegovine osuđeno je samo šest pripadnika HOS-a za zločine u logoru Dretelj i u vojnoj ambulanti u Mostaru. To pokazuje da pravosuđe BiH nije postupalo nepristrasno i profesionalno, a porodice žrtava ne mogu da očekuju pravdu", rekao je Linta.
Logori, mučenja i razmene
Prema saopštenju Saveza Srba iz regiona, na teritoriji Mostara postojalo je najmanje deset logora i mesta zatočenja za Srbe, uključujući Dretelj (Čapljina), zatvor "Ćelovina" (Mostar), logor u Ljubuškom i zloglasnu Loru u Splitu. Linta je ukazao i na činjenicu da su neki zatvorski objekti funkcionisali u privatnim prostorima, gde su Srbi bili zatvarani pojedinačno ili u manjim grupama.
Dodato je da su tokom razmena evidentirana najmanje 843 zatočena Srbina iz Mostara i drugih mesta u dolini Neretve.
Uništena kulturna i verska baština
Među oštećenim ili uništenim verskim objektima Linta navodi manastir Žitomislić, crkvu sa spomen-kosturnicom u Prebilovcima, Saborni hram Svete Trojice u Mostaru i druge pravoslavne crkve u dolini Neretve, kao i druge tragove kulturne i spomeničke baštine srpskog naroda.
Zaključio je da je osnivanje državne institucije – Memorijalnog centra neophodno za očuvanje sećanja i za pružanje institucionalnog odgovora na često neuspešne pokušaje procesuiranja počinilaca ratnih zločina pred postojećim pravosudnim telima.
Napomena: Sve brojke i tvrdnje u tekstu predstavljaju zvanične podatke i izjave Saveza Srba iz regiona i Miodraga Linte, kako je navedeno u saopštenju.
Pomozite nam da budemo bolji.
