Studija objavljena 28. maja u Communications Earth & Environment pokazuje da topljenje morskog leda u Arktiku dovodi do dugotrajnog pada nitrata, ključnog nutrijenta za fitoplankton. Analiza ~dvadeset godina podataka iz Framstrita ukazuje na oštar pad nitrata posle 2009. godine povezan sa većim cvetanjem fitoplanktona i pojačanom denitrifikacijom bakterija. To može oslabiti biološku pumpu koja vezuje CO2 i ugroziti ribarstvo i višerazinske arktičke ekosisteme.
Arktik Prešao Kritičnu Tačku: Nitrati Nestaju — Ugroženi Hrana i Biološka Pumpa
Melting sea ice in the Arctic Ocean has reduced levels of a key nutrient that underpins the entire region's food chain. | Credit: Peter Orr Photography via Getty Images
Novo istraživanje upozorava da je Arktički okean prešao kritičnu tačku usled gubitka morskog leda, što dovodi do ozbiljnog pada koncentracija nitrata — ključnog nutrijenta koji potiče morske hranidbene mreže i podržava regionalne ribarske resurse.
Šta su istraživači otkrili
Studija objavljena 28. maja u časopisu Communications Earth & Environment pokazuje da rastuće površinsko osvetljenje, posledica povlačenja leda, pojačava cvetanje fitoplanktona. Kada ovi organizmi umru i potonu, bakterije ih razgrađuju trošeći pri tom nitrate i kiseonik. Autori su zabeležili da je brzina potrošnje nitrata veća nego što ekosistem može da nadoknadi.
"Čak i ako bi se morski led privremeno povećao, arktički nutritivni sistem odgovara na mnogo dužim vremenskim skalama. Kratkotrajni porast leda verovatno ne bi brzo preokrenuo pad zaliha nitrata," rekao je istraživač Marta Santos-García.
Podaci i trendovi
Istraživači su analizirali oko dve decenije podataka iz Framstrita — prolaza između Grenlanda i Svalbarda — i identifikovali oštar pad nitrata posle 2009. godine koji korelira sa naglim smanjenjem morskog leda i promenom sastava fitoplanktona prema manjim vrstama prilagođenim niskim koncentracijama nutrijenata.
Zašto je to važno
Manji fitoplankton obično manje efikasno prenosi energiju ka višim trofičkim nivoima: više energije ostaje u mikrobnom recikliranju, a manje stiže do zooplanktona, riba, ptica i morskih sisara. Osim uticaja na lokalne zajednice i ribarstvo, pad nitrata može oslabiti biološku pumpu — mehanizam koji vezuje ugljen-dioksid u dubokim slojevima okeana, čime se smanjuje sposobnost oceana da ublaži klimatske promene.
Je li ovaj proces nepovratan?
Autori upozoravaju da je denitrifikacija — proces u kome bakterije uklanjaju nitrate — postala približno ireverzibilna u aktuelnim klimatskim uslovima, jer je pređen prag osvetljenja koji dramatično povećava produktivnost fitoplanktona. To znači da obnavljanje nitrata može potrajati decenijama i zavisi od dugoročnih klimatskih promena, a ne od kratkoročnih varijacija u prekrivenosti ledom.
Šta dalje?
Potrebna su dodatna istraživanja da bi se tačno procenile posledice po ekosisteme koji zavise od arktičkih nutritivnih tokova, poput Severnog Atlantika, kao i da bi se unapredili klimatski i ekosistemski modeli. Istraživači pozivaju na intenzivniji monitoring nitrata, fitoplanktona i denitrifikacije kako bi se bolje predvidele i ublažile posledice za ribarstvo i globalni ugljenični ciklus.
Zaključak: Gubitak leda menja osnovnu dinamiku produktivnosti u Arktiku — sa trenutno vidljivim negativnim efektima na zalihe nitrata, prenos energije kroz hranidbeni lanac i kapacitet okeana da skladišti CO2.
Pomozite nam da budemo bolji.
