Saslušanje Jasenka Todorovića zbog emisije o Srebrenici podiglo tenzije i polemiku o slobodi govora u BiH

Novinar Radio‑televizije Republike Srpske Jasenko Todorović saslušan je danas u kancelariji Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) u Banjaluci nakon prijave u vezi sa emisijom "Drugi ugao" emitovanom pre oko godinu dana. U toj emisiji gosti Marinko Božović, načelnik Istočne Ilidže, i Nedeljko Elek, tada predsednik Nadzornog odbora OC "Jahorina", doveli su u pitanje pojam genocida u Srebrenici, zbog čega je pokrenuta prijava.

Razlog saslušanja

Todorović je pozvan na saslušanje ne zbog sopstvenih izjava, već zbog govora gostiju u emisiji koju je vodio. Postupak je izazvao oštre reakcije u Republici Srpskoj i nastavio debatu o granicama slobode govora, odgovornosti medija i primeni Zakona o zabrani negiranja genocida (tzv. Inckov zakon).

Reakcije javnih ličnosti

Nedeljko Elek: "Želim da iskažem podršku Jasenku Todoroviću i da kažem Tužilaštvu i SIPA da novinar RTRS nije ništa kriv. Evo, ja sam kriv i stojim iza onoga što sam rekao. Izgleda da nigde ne postoji sloboda govora u BiH. Ne možete reći svoj stav u dijalogu kakav sam imao sa gospodinom Marinkom Božovićem."

Danijel Simić, predsednik Udruženja novinara RS: "Ovo što se dešava kolegi Todoroviću je nastavak pritiska na slobodu govora i izražavanja, naročito nakon donošenja tzv. Inckovog zakona, koji mnogi doživljavaju kao zakon o verbalnom deliktu."

Željka Cvijanović (srpski član Predsedništva BiH): "Puna podrška novinaru RTRS Jasenku Todoroviću. U BiH nema zakonitosti, demokratije ni slobode govora. Krajnje je vreme da se umesto progona slobodnog izražavanja preispitaju posledice tutorskog uticaja."

Nenad Stevandić, predsednik NSRS: "Saslušanje je pokušaj zastrašivanja iz Sarajeva i nastavak političke inkvizicije protiv slobode govora."

Milorad Dodik, predsednik SNSD: "Ovo je nastavak političke inkvizicije. Srbi neće poviti glavu pod nametanjima i pritiscima."

Kontekst i implikacije

Podsetimo, primena i tumačenje zakona koji se odnose na negiranje genocida i javne izjave o ratnim događajima u BiH ostaju izuzetno osetljive teme. Slučaj Todorović dodatno je produbio napetosti između institucija u Sarajevu i predstavnika iz Republike Srpske, a otvorena je i šira rasprava o tome gde su granice odgovornosti voditelja emisija za izjave gostiju.

Zaključak: Saslušanje je pre svega podiglo političku i medijsku temperaturu. Dok predstavnici RS vide postupak kao pritisak na slobodu govora i zloupotrebu zakona, drugi akteri u BiH pozivaju na odgovornost za javne izraze koji se tiču ratnih zločina i negiranja njihove teške prirode. Dalji razvoj događaja pratiće se kroz eventualne optužnice, pravne korake i reakcije medijske zajednice.