Koliko toplote proizvode AI data centri i gde se nalaze? Efekat "toplotnog ostrva podataka"

Tehnološki giganti ubrzano grade ogromne centre podataka koji pokreću veštačku inteligenciju — ali nova istraživanja pokazuju da ti objekti ne utiču samo na internet već i na lokalnu klimu i resurse.

Šta su AI data centri i zašto troše toliko energije?

AI data centri su velike hale sa specijalizovanim računarima koji rade non‑stop i izvršavaju zahteve za modelima poput ChatGPT‑a, Gemini ili Claudea. Za razliku od standardnih servera, čipovi za velike modele obavljaju hiljade paralelnih proračuna i znatno povećavaju potrošnju energije.

Skala potrošnje energije i vode

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), data centri su koristili oko 415 TWh električne energije u 2024. (približno 1,5% globalne potrošnje), uz očekivani rast na 945 TWh do 2030. Najveći hyperscale centri obično imaju najmanje 5.000 servera, zauzimaju oko 10.000 sqft (~930 m²) i zahtevaju 100–300 MW stalne snage — dovoljno za stotine hiljada domova.

Toplota koju proizvode ti sistemi mora da se ukloni naprednim sistemima hlađenja, često na bazi tečnosti, koji troše velike količine vode. Jedan hyperscale objekat od 100 MW može potrošiti do 2,5 milijarde litara vode godišnje — otprilike potrebe 80.000 ljudi.

(Al Jazeera)

Efekat "toplotnog ostrva podataka"

Kembridžka studija, urađena u saradnji sa Nanyang Technological University i drugim istraživačkim timovima, upotrebom NASA‑inih satelitskih podataka analizirala je temperature tla u periodu od 2004. do 2024. i porekla ih sa lokacijama više od 11.000 data centara.

Fokus je bio na 6.733 centara izvan gusto naseljenih područja: prosečno povećanje površinske temperature tla nakon otvaranja iznosi oko 2°C, dok su maksimalni zabeleženi porasti do 9,1°C. Isto istraživanje ukazuje da se efekat može detektovati do 10 km od centara, a više od 340 miliona ljudi živi unutar tog radijusa od najbližeg data centra.

(Al Jazeera)

Geografska raspodela

Do juna 2026. aktivno je procenjeno > 11.600 data centara globalno. Najviše ih je u Sjedinjenim Državama (>4.300), zatim Evropi (UK >540, Nemačka >520, Francuska >390). U Aziji prednjače Kina (>360) i Indija (~300), dok Jugoistočna Azija brzo povećava kapacitete.

Broj hyperscale centara se gotovo udvostručio od 2021. (sa 700 na 1.297), što znači da se i ukupni uticaj na energiju, vodu i lokalnu klimu ubrzano povećava.

An aerial view shows construction under way on a Project Stargate AI infrastructure site, a collaboration between three large tech companies – OpenAI, SoftBank, and Oracle – in Abilene, Texas, United States, on April 23, 2025 [Daniel Cole/Reuters]

Veliki projekti i ulaganja

Goldman Sachs procenjuje $5,3 biliona kapitalnih ulaganja u periodu 2025–2030 za četiri najveća hyperscalera (Microsoft, Amazon, Alphabet, Meta). Među istaknutim projektima su:

• Meta — Hyperion kampus u Luizijani ($27 milijardi)
• Microsoft — višefazna ekspanzija kampusa u Viskonsinu (~$20 milijardi)
• Amazon — ulaganja u Misisipi (~$25 milijardi)
• Google — Project Spade u New Florence, Missouri (~$15 milijardi)
• Oracle — Project Stargate u Abilenu, Texas (AI superklaster, 1,2–2 GW kapaciteta)

Šta to znači za lokalne zajednice i politiku?

Povećane temperature i veća potrošnja vode i struje mogu dodatno opteretiti susedne zajednice: rastući zahtevi za hlađenjem, rizici po javno zdravlje tokom talasa vrućine i pritisak na lokalne izvore vode i mrežu. Autori studije pozivaju na javnu raspravu o održivim rešenjima — boljem upravljanju otpadnom toplotom, recikliranju toplote, korišćenju obnovljivih izvora i planiranju lokacija.

Zaključak: AI data centri donose tehnološki napredak, ali i izazove za klimu i resurse. Transparentniji podaci, regulativa i tehnološka inovacija ključni su za ublažavanje lokalnih i globalnih posledica.