Permafrost Može Osloboditi „Duboki Ugljenik“ — Rizik Da Postane Izvor Ugljenika Već Do 2100.

Permafrost, odnosno trajno smrznuto tlo, pokriva oko 15% kopna na severnoj hemisferi i, prema NOAA, sadrži približno dvostruko više ugljenika nego što ga danas ima u atmosferi. Nova studija upozorava da zbog zagrevanja taj permafrost može preći iz uloge dugoročnog rezervoara u neto izvor ugljenika već do 2100. godine — i to zbog zaboravljenih „dubljih“ slojeva tla.

Šta je novo u studiji?

Dosadašnje projekcije uglavnom su se fokusirale na karbon u slojevima permafrost-a blizu površine. Autori nove analize, na čelu sa Yi Xi, uključili su i istoriju nakupljanja ugljenika u slojevima dubljim od tri metra (oko 10 stopa). Ti dublji horizonti, koji sadrže slojeve organske materije iz proteklih perioda (npr. holocenskih tresetišta), mogu osloboditi značajne količine ugljenika kada se odmrznu.

"U našem modelu rekonstruisali smo istoriju nakupljanja ugljenika u tlu ispod tri metra," kaže Yi Xi. Koristeći različite scenarije zagrevanja iz IPCC-a, autori zaključuju da bez drastičnog smanjenja emisija, topljenje permafrost-a može osloboditi znatno više ugljenika pre kraja veka nego što se ranije mislilo.

Stručni komentari

Alberto Reyes (Univerzitet u Alberti) napominje da je „duboki permafrost“ dugo bio podcenjen u globalnim modelima Zemljinog sistema i da je ovo važan korak ka realističnijim simulacijama. Susan Natali (Woodwell Climate Research Center) ističe da modeli koji informišu klimsku politiku treba da uključe ove procese kako bi znatno poboljšali procenu budućih emisija.

Zašto je ovo važno

Aktivacija „dubokog ugljenika” menja računicu preostalog ugljeničnog budžeta — količine CO2 koje svet još može emitovati pre nego što pređe pragove od 1,5°C ili 2°C zagrevanja u odnosu na predindustrijske nivoe. Ako se očekivane emisije iz permafrost-a povećaju, granice budžeta će verovatno biti revidirane i zahtevaće strožije politike smanjenja emisija.

Šta sledi

IPCC radi na sledećem (sedmom velikom) izveštaju koji treba da uključi ažurirane projekcije za permafrost i planiran je do kraja 2029. godine. Autori studije i nezavisni istraživači pozivaju na unapređenje modela i intenzivnija posmatranja dubokih slojeva permafrost-a kako bi se tačnije kvantifikovale buduće emisije i povezani klimatski povratni mehanizmi.

Zaključak: Iako su još prisutne nesigurnosti u kvantifikaciji, uključivanje dubokih slojeva permafrost-a u modele značajno povećava rizik da će permafrost postati neto izvor ugljenika do kraja ovog veka ukoliko globalno zagrevanje ne bude zaustavljeno.