Studija Univerziteta Ajova objavljena u časopisu Science otkriva da dim iz divljih požara podiže površinski ozon u delovima Srednjeg zapada i zapadnih država SAD, poništavajući prethodne dobitke u kvalitetu vazduha. Analiza (2003–2024) zasnovana na satelitskim podacima, EPA podacima i AI modelima pokazuje porast ozona u periodu 2015–2024. Požarima pridružen ozon procenjen je odgovornim za oko 318 preranih smrtnih ishoda godišnje od 2013. godine. Autori upozoravaju da duže i intenzivnije sezone požara mogu ugroziti delotvornost postojećih politika za čist vazduh.
Dim Požara Briše Decenije Napretka U Kvalitetu Vazduha U SAD — Studija Upozorava
Photo Credit: iStock
Dim iz divljih požara više nije samo zamagljivanje letnjih nebesa — on sada direktno ugrožava napredak u kvalitetu vazduha ostvaren tokom poslednjih decenija.
Studija Univerziteta Ajova, objavljena u recenziranom časopisu Science, pokazuje da su površinski nivoi ozona — smog koji ljudi udišu pri tlu — porasli u delovima srednjeg zapada i zapadnog dela SAD u periodu od 2015. do 2024. godine, uprkos ranijim dugogodišnjim poboljšanjima.
Kako su došli do zaključaka
Istraživači su mapirali trogodišnje i dvodecenijske promene ozona širom zemlje (2003–2024) koristeći kombinaciju satelitskih posmatranja, prognoza kvaliteta vazduha, podataka Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) i modela podržanih veštačkom inteligencijom. Analize su omogućile odvajanje doprinosa iz industrijskih emisija i onog koji potiče od dima iz požara.
Glavni nalazi i posledice po zdravlje
Naučnici su utvrdili da je povećanje površinskog ozona bilo dovoljno da izbriše otprilike četiri godine nacionalnog napretka u poboljšanju kvaliteta vazduha, a u zapadnim državama čak do šest godina. Istraživanje procenjuje da je povećanje ozona povezanog s požarima doprinosilo otprilike 318 preranih smrtnih ishoda godišnje od 2013. godine.
Površinski ozon može iritirati pluća, pogoršati astmu i otežati disanje — posebno kod dece, starijih osoba, radnika na otvorenom i ljudi sa kardiovaskularnim ili respiratornim oboljenjima. Zabrinjava i činjenica da zajednice daleko od aktivnih požara i dalje mogu biti ozbiljno pogođene kada dim prevali velike razdaljine.
Meng Zhou, koautor studije, za Inside Climate News je rekao: „Sezona požara postaje duža — počinje ranije i završava se kasnije. Intenziteti vatre postaju veći, a učestalost raste, pa nas zabrinjava da će takve epizode visokog ozona pokrenute požarima postati češće.”
Šta ovo znači za politike i građane
Nalazi ukazuju na to da, iako su standardne politike za smanjenje industrijskih emisija i dalje važne, same po sebi možda neće biti dovoljne da garantuju zdrav vazduh ukoliko se sezone požara nastave da se produžavaju i inteziviraju. Potrebne su dodatne strategije — od unapređenja praćenja i predikcije dima do prilagođavanja javnog zdravlja i planiranja — kako bi se zaštitile izložene zajednice.
Izvori: Studija Univerziteta Ajova u Science; izveštaj Inside Climate News.
Pomozite nam da budemo bolji.
