Stanfordovi naučnici otkrili su prirodni peptid BRP (12 amino‑kiselina) koji je u ispitivanjima na miševima i svinjama smanjio unos hrane do 50% i izazvao gubitak masnog tkiva uz poboljšanu glukoznu toleranciju. BRP deluje pretežno u hipotalamusu, što bi moglo objasniti izostanak nekih uobičajenih nuspojava GLP‑1 lekova u ovim eksperimentima. Ipak, BRP još nije isproban na ljudima; klinička ispitivanja su najavljena, a komercijalizaciju planira kompanija povezana sa autorima studije.
Stanford Otkrio Prirodni Peptid BRP Koji Smanjuje Apetit Poput Ozempica — U Eksperimentima Bez Uobičajenih Nuspojava
Istraživači iz Stanford Medicine navode da su identificirali mali, prirodni peptid nazvan BRP koji u preliminarnim ispitivanjima na životinjama smanjuje unos hrane i izaziva gubitak masnog tkiva, ali bez nekih tipičnih nuspojava povezanih sa lekovima iz klase GLP‑1 poput Ozempica (semaglutida).
Šta je BRP?
BRP je kratki peptid od 12 amino‑kiselina koji se prirodno nalazi u ljudskom tijelu. Tim sa Stanforda identifikovao je ovu molekulu koristeći alat veštačke inteligencije nazvan Peptide Predictor, koji je analizirao više od 2.600 peptidnih fragmenata u potrazi za kandidatima koji bi mogli delovati kao hormoni, piše studija objavljena u Nature (mart 2025).
Rezultati u eksperimentima na životinjama
U studiji su ispitivanja na miševima i svinjama pokazala da jedna injekcija BRP‑a neposredno pre obroka može smanjiti unos hrane do približno 50% u roku od jednog sata. Goji miševi koji su dobijali dnevne injekcije dve nedelje u proseku su izgubili oko 3 grama — uglavnom masnog tkiva — dok su nelečeni miševi u istom periodu dobili oko 3 grama. Takođe je zabeleženo poboljšanje tolerancije na glukozu i osetljivosti na insulin.
Zašto bi BRP mogao imati manje nuspojava?
Autori sugerišu da razlika leži u mestu delovanja: dok Ozempic (semaglutid) utiče na receptore u mozgu, crevima, pankreasu i drugim tkivima, BRP izgleda deluje pretežno u hipotalamusu — delu mozga koji reguliše apetit i metabolizam. U ponašajnim testovima životinja nisu uočene promene u pokretljivosti, unosu vode, signalima anksioznosti ili proizvodnji fecesa, što sugeriše odsustvo nekih uobičajenih gastrointestinalnih ili sistemskih neželjenih efekata u ovim modelima.
Ograničenja i sledeći koraci
Važno je naglasiti da BRP do sada nije testiran na ljudima i da su rezultati iz životinjskih modela često samo prvi korak. Istraživači planiraju klinička ispitivanja na ljudima, a kompanija koju je suosnivač glavnog autora studije osnovao namerava da dalje razvija i komercijalizuje lek. Autori i časopis ukazuju na potrebu za oprezom dok se ne pribave podaci iz kliničkih ispitivanja.
Napomena: Prema RAND Corporation anketi iz 2025. godine, oko polovine korisnika GLP‑1 lekova prijavilo je mučninu, a oko trećine dijareju — što je jedan od razloga za interesovanje za alternativne pristupe. Međutim, dokle god nema podataka o ljudima, BRP ne može biti smatran sigurnom ili efikasnom zamenom za postojeće terapije.
Studija: Nature, mart 2025. Dodatne informacije očekuju se iz predstojećih kliničkih ispitivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
