Istraživanje Univerziteta u Hamburgu pokazuje da akutni stres ometa automatsko upoređivanje novih informacija sa postojećim sećanjima, što smanjuje njihovu reaktivaciju i dovodi do diferencijacije umesto integracije. Tim je koristio fMRI i pratio hipokampus dok su ispitanici prolazili simulirani intervju za posao i matematički zadatak. Nalazi, objavljeni u Science Advances, ukazuju da stres narušava inferenciju i imaju značajne implikacije za obrazovne, pravne i kliničke okvire.
Zašto naš mozak 'zaglavi' pod pritiskom — šta kaže nauka
You're well prepared for this moment and yet the stress of a job interview or other high-pressure situation can make your brain forget everything - why? Christin Klose/dpa
Svi koji su osetili kako im razum "zaskoči" u momentima velikog pritiska — usred razgovora za posao, kad vas simpatija iznenadi ili dok rešavate komplikovan zadatak — prepoznaju neprijatnost: znate šta treba da kažete, ali odgovor jednostavno ne izlazi.
Iza tog fenomena stoji ubedljivo naučno objašnjenje. Istraživači sa Univerziteta u Hamburgu pokazali su da akutni stres remeti način na koji mozak automatski upoređuje nove informacije sa postojećim sećanjima i povezuje ih, što otežava integraciju znanja potrebnu za fleksibilno razmišljanje.
Šta su otkrili
Tim, na čelu sa Larsom Schwabeom, koristio je funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) i fokusirao se na hipokampus — ključnu regiju za pamćenje. Ispitanici su bili izloženi simuliranom stresu (lažni intervju za posao i rešavanje matematičkih zadataka) dok su istraživači pratili reaktivaciju postojećih sećanja.
„Akutni stres smanjuje reaktivaciju prošlih sećanja tokom novog učenja i vodi ka njihovoj diferencijaciji umesto integraciji”, kaže Schwabe.
Mehanizam
Pod stresom, mozak ređe "vraća" na površinu relevantna prethodna sećanja koja bi pomogla u povezivanju novih informacija. Umesto da formira koherentne veze između starih i novih iskustava, sećanja se više razdvajaju — što oslabi sposobnost izvođenja inferencija i donošenja brzih, prilagođenih zaključaka.
Implikacije
Rezultati, objavljeni u časopisu Science Advances, imaju širok domet: od obrazovanja (kako učenici u stresnim uslovima slabije povezuju gradivo), preko pravnih procesa (svedoci i izjava pod pritiskom) do kliničke prakse (terapija i oporavak od traume).
Šta može pomoći
Iako studija ne nudi instant rešenje, praktične strategije za smanjenje uticaja stresa uključuju: pripremu kroz vežbanje u realističnim uslovima, tehnike disanja i kratke pauze za smirivanje pre važnih nastupa, kao i trening koji jača sposobnost ponovnog aktiviranja relevantnih sećanja u uslovima pritiska. Dalja istraživanja biće potrebna da se precizno utvrde najefikasnije intervencije.
Studija je objavljena krajem maja i uključuje saradnike sa Univerziteta u Teksasu (SAD) i Radboud University Medical Center (Nijmegen, Holandija).
Pomozite nam da budemo bolji.
