Studija McGill University otkriva da mikrobiološki metan iz neproizvodnih naftnih i gasnih bušotina može curiti i do 1.000 puta brže nego što su ranije procene pokazivale. Analizom 401 bušotine u Kanadi utvrđeno je da je 23% lokacija pozitivno na mikrobiološki metan, a još 50% pokazuje tragove. Iako većina curenja verovatno potiče iz dubljih termogenih izvora, pliće mikrobiološki bogate formacije mogu igrati značajniju ulogu; tačan put migracije metana i dalje je neizvestan.
Bakterije u napuštenim bušotinama: metan curi i do 1.000× više nego što se mislilo
Photo Credit: iStock
Istraživanje predvođeno McGill University pokazuje da napuštene ili neproizvodne naftne i gasne bušotine mogu dugo ispuštati metan, a deo tog gasa može poticati od podzemnih mikroorganizama, ne samo od preostalih fosilnih izvora.
Tim je analizirao uzorke iz 401 neproizvodne bušotine širom Kanade, uglavnom u Zapadnoj Kanadi, gde se nalazi više od 90% takvih objekata. U 23% ispitivanih lokacija otkriven je mikrobiološki metan, dok je u dodatnih 50% pronađen njegov trag — cifra znatno viša od ranijih procena.
Šta su otkrili istraživači
Istraživanje sugeriše da mikrobi mogu proizvoditi metan brzinom koja je otprilike 1.000 puta veća nego što su prethodne procene pokazivale za ove vrste formacija. Iako većina curenja i dalje izgleda kao da potiče iz dubljih, termogenih izvora, pliće formacije bogate mikroorganizmima mogu doprineti ukupnim emisijama više nego što se ranije pretpostavljalo.
Mary Kang, saradnica na studiji, navodi da neproizvodne bušotine mogu nastaviti da emituju mikrobiološki metan dugo nakon što je ciljano ležište ispražnjeno.
U Kanadi postoji gotovo 500.000 bušotina klasifikovanih kao neproizvodne, ali metan ne curi iz svih njih. Prethodni rad istog tima je pokazao da oko 12% najzagađujućih bušotina odgovara za približno 98% ukupnog zagađenja iz ove grupe, što ukazuje da ciljane sanacije najvećih zagađivača mogu biti posebno efikasne.
Zašto je to važno
Metan ima daleko jači zatvoreni efekat u atmosferi na kratke vremenske periode nego ugljen-dioksid, pa i relativno mali curci mogu imati disproporcionalan uticaj na zagrevanje klime. Dodatno, neotkriveni ili neočišćeni curci predstavljaju rizik za bezbednost i zdravlje lokalnih zajednica.
Gianni Micucci, koautor, ističe da rezultati postavljaju pitanje da li bušotine omogućavaju put migracije mikrobiološkog metana iz plićih formacija do atmosfere.
Nejasnoće i budući rad
Istraživači naglašavaju da je određivanje tačnog porekla metana složeno zbog višeslojnosti podzemnih ležišta i mešavina izvora gasa. Potrebne su dodatne studije o tome kako metan prolazi kroz zemlju, kroz konstrukciju bušotina i okolne stene, i na koji način završava u atmosferi.
Zaključak je da pravilno identifikovanje i prioritetno zatvaranje (plugovanje) najvećih izvora curenja može biti efikasan korak za smanjenje emisija metana i zaštitu zajednica. Dalja istraživanja i monitoring pomoći će da se odredi gde je intervencija najpotrebnija.
Ključne činjenice: 401 ispitana bušotina; 23% pozitivnih na mikrobiološki metan; dodatnih 50% sa tragovima; gotovo 500.000 neproizvodnih bušotina u Kanadi; moguće da mikrobi doprinose značajnijim emisijama nego što se ranije mislilo.
Pomozite nam da budemo bolji.
