Novo istraživanje je identifikovalo gotovo 166.000 km² koralnih grebena širom 71 zemlje i 100 teritorija koji su potencijalno otporniji na klimatske promene, zasnovano na 45.000 terenskih istraživanja i decenijama podataka. Samo 28% tih grebena je trenutno u zaštićenim zonama, zbog čega su ciljevi poput "30 by 30" i hitna raspodela sredstava ključni. Autori pozivaju na političku volju i ciljanu zaštitu kako bi se povećale šanse za oporavak ovih važnih ekosistema.
Otkriveno 166.000 km² Koralnih Grebena Koji Mogu Preživeti Klimatsku Krizu — Hitno Je Potrebna Politička Volja
FILE PHOTO: Fish swim at a coral reef inside a 'Rahui' or restricted area in Teahupo'o, Tahiti, French Polynesia, August 4, 2024. REUTERS/Carlos Barria/File Photo
SINGAPUR, 16. juni — Novo istraživanje identifikovalo je gotovo 166.000 km² (oko 64.000 kvadratnih milja) koralnih grebena širom sveta za koje postoje dokazi da su sposobni da prežive i oporave se od efekata klimatskih promena — što je oko tri puta više nego što se ranije procenjivalo.
Koralni grebeni, koji podržavaju otprilike četvrtinu morskog života, suočavaju se sa rastućim pritiscima: sve razornijim tropskim olujama, zagađenjem i masovnim događajima izbeljivanja izazvanim sve toplijim morima. Naučnici upozoravaju na rizik od dugoročnog i potencijalno ireverzibilnog propadanja mnogih lokaliteta.
Autori studije su analizirali rezultate 45.000 terenskih istraživanja korala u kombinaciji sa decenijama klimatskih i okeanskih podataka i identifikovali zone relativne klima-otpornosti u 71 zemlji i 100 teritorija, uključujući dosad nepriznate delove Kariba, Pacifika i Atlantskog okeana.
„Koralni grebeni često se prikazuju kao ekosistemi koje nije moguće spasiti,“ rekla je Emily Darling, direktorka za očuvanje korala u Wildlife Conservation Society (WCS) i jedna od autorki izveštaja. „Ovo istraživanje pokazuje suprotno: znamo gde je nada i sada nam je potrebna politička volja.“
Rezultati dolaze u trenutku kada države formulišu planove sa ciljem da do kraja decenije formalno zaštite 30% kopnenih i morskih područja — cilj poznat kao "30 by 30". Novi podaci mogu pomoći vladama da prilikom prostornog planiranja prioritetno uključe najotpornije grebene.
FILE PHOTO: Fish swim near recovering coral reefs after bleaching in late December 2023 due to extreme weather, in Bondalem village, Buleleng regency, Bali, Indonesia, June 20, 2024. REUTERS/Yuddy Cahya Budiman/File Photo
„Samo 28% grebena trenutno se nalazi u zaštićenim i konzerviranim zonama, pa je prilika jasna, kao i hitnost — naročito pred nadolazećim super El Niño događajem,“ istakla je Darling na brifingu.
Stacy Jupiter, koautorka i izvršna direktorka Global Marine Programa pri WCS, naglasila je praktičnu vrednost podataka: „Oni mogu pomoći vladama da odluče gde da usmere ograničena sredstva kako bi dali najbolje šanse najotpornijim grebenima.“
Autori napominju i težu realnost: u nekim slučajevima, kada lokaliteti ne zadovoljavaju minimalne standarde funkcije ekosistema, može biti potrebna trijaža — odnosno fokusiranje resursa na mesta s realnom šansom za oporavak.
Šta dalje?
Istraživanje nudi mapu potencijalne nade, ali njena vrednost zavisi od donošenja odluka — političkih, finansijskih i upravljačkih. Brza zaštita najotpornijih područja, smanjenje lokalnih pritisaka (zagađenje, prekomerni ribolov) i globalni napori za smanjenje emisija ključni su za očuvanje ovih ekosistema.
(Izveštavao David Stanway; uredio Lincoln Feast.)
Pomozite nam da budemo bolji.
