Haiyoshin (Useless Body) Yo Kusakabea i njegova filmska adaptacija pokreću kontroverzan predlog dobrovoljnih amputacija nepokretnih udova kao sredstva za smanjenje fizičkog opterećenja negovatelja. Kusakabe ističe da bi takva opcija bila prihvatljiva samo uz informisani pristanak pacijenata i porodica. Priča naglašava veliki nedostatak negovatelja u Japanu, moralne dileme i potrebu za alternativnim rešenjima poput jačanja nege, paliativne zaštite i tehnologije.
Kontroverzni predlog iz Japana: bivši gerijatar zagovara dobrovoljne amputacije da olakša negu
A caretaker wheels an elderly woman after a bath at a day care facility for senior citizens in Tokyo (Behrouz MEHRI)(Behrouz MEHRI/AFP/AFP)
Yo Kusakabe, 70-godišnji bivši gerijatar iz Osake, ponovo je otvorio žustru javnu debatu svojom knjigom Haiyoshin (Useless Body) iz 2003. godine i nedavnom filmskom adaptacijom. U romanu i filmu pojavi se koncept A-care (Amputation Care) — ideja da dobrovoljna amputacija nepokretnih ili paralizovanih udova može smanjiti fizički teret za negovatelje i poboljšati kvalitet života nekih pacijenata.
Kusakabe objašnjava da nepokretni udovi često vise poput tegova, zapinju za odeću i otežavaju kupanje, što povećava fizički napor negovatelja. Po njegovom mišljenju, u slučaju pristanaka pacijenata i porodica, takva opcija mogla bi smanjiti povrede radnika i olakšati negu — ali je, kako sam naglašava, potpuno uslovljena informisanim pristankom.
"Ako ih odseknete, ženskoj negovateljici će biti lakše da podigne krupnijeg muškog pacijenta i trpeće manje bolova u leđima," kaže Kusakabe.
U tekstu i filmu prikazani su i pacijenti koji, oslobođeni bola i neprijatnosti, u početku doživljavaju poboljšanje funkcionalnosti i udobnosti. Međutim, priča ne idealizuje proceduru: roman i film završavaju tragedijom koja problematizuje očekivanja društva o svemoćnosti medicine i podseća na moguće neželjene posledice.
Širi kontekst i etička pitanja
Japan se suočava sa dubokom demografskom krizom — skoro jedna trećina stanovništva ima 65 ili više godina, a vlada predviđa manjak od oko 570.000 negovatelja do 2040. godine. Takav pritisak doprinosi i tragičnim ishodima: NHK je 2016. godine izvestio da se "kaigo satsujin" (ubistva počinjena od strane preopterećenih negovatelja) događaju otprilike jednom u dve nedelje.
Predlog amputacija otvara ozbiljna etička, pravna i medicinska pitanja: kako garantovati istinski informisani pristanak, sprečiti zloupotrebe i osigurati da odluka ne proističe iz pritiska na porodicu ili sistem? Kusakabe sam primećuje da su kulturne norme i osiguravajući sistem u Japanu često naklonjeni produžavanju života putem sondiranja i infuzija, što dodatno komplikuje diskusiju.
Moguća rešenja i zaključak
Većina stručnjaka i komentatora ističe da, umesto da se oslanja na ekstremne mere, prioritet treba da budu jačanje radne snage u nezi, unapređenje palliative i razvoj asistivne tehnologije. Roman i film funkcionišu kao provokativan podsticaj za razgovor o dostojanstvu na kraju života, granicama medicine i hitnosti sistemskih reformi u sektoru nege.
Pomozite nam da budemo bolji.
