Emotivni i zapaljivi sadržaji na društvenim mrežama podstiču neformalni zahtev da neregistrovani imigranti napuste Južnu Afriku do 30. juna, uprkos tome što taj rok nema pravnu snagu. Hiljade ljudi iz Gane, Mozambika, Nigerije i Malavija već beže iz gradova zbog pretnji i protestā. Analize pokazuju da mali broj vrlo aktivnih naloga i alternativnih medija širi dezinformacije, dok algoritmi favorizuju bes i senzaciju nad tačnošću.
Društvene mreže podstiču antimigrantsku paniku u Južnoj Africi — rok 30. jun širi strah
An unofficial ultimatum for illegal migrants to leave South Africa by June 30 has gained traction online (RODGER BOSCH)(RODGER BOSCH/AFP/AFP)
Provokativni i zapaljivi sadržaji na društvenim mrežama — uključujući snimke muškaraca koji mašu mačetama i objave koje strance nazivaju „parazitima” — podgrevaju tenzije oko neformalnog zahteva da se neregistrovani imigranti isele iz Južne Afrike do kraja meseca, kažu analitičari.
Hiljade stranih državljana, među kojima su ljudi iz Gane, Mozambika, Nigerije i Malavija, već su krenule ka granicama dok marginalne protivimigrantske grupe promovišu rok od 30. juna. Iako taj ultimatum nema pravnu osnovu, dobio je zamah kroz proteste, pretnje na mestima gde stranci žive ili rade i koordinisanu kampanju dezinformacija.
„Svako jutro kada se probudiš vidiš traumatičan video koji ljudima govori da će ih ubiti pre 30. juna“, rekao je Tino Maclean, aktivista koji pomaže Zimbabveancima da se evakuišu. „Kad ti neko kaže da će te ubiti, ne možeš da spavaš.“
Kako se širi panika
Analize kompanije Murmur Intelligence i drugih istraživača pokazuju da relativno mali broj izuzetno aktivnih naloga, zajednica influensera i alternativnih medijskih kanala generiše i pojačava neproporcionalan deo anti-imigrantskog sadržaja. Objave često imaju provokativne natpise poput "30. juni, jedva čekam" ili vizuale datuma prikazanog kroz rupe od metaka.
Uz to, talas dezinformacija prati retoriku: AFP Fact Check opovrgao je brojne snimke koje su lažno predstavljene kao dokaz napada na strane državljane — neki su snimljeni mnogo ranije ili u drugim zemljama. Pojavile su se i lažne, AI-generisane vladine objave koje navodno proklamuju "rok".
Organizovana kampanja i reakcije vlasti
Strukture koje danas pokreću anti-imigrantsku mobilizaciju, prema stručnjacima, razvijane su godinama. Kampanje iz 2020. kao što je #PutSouthAfricaFirst i radikalna grupa Operation Dudula učvrstile su narative koji migrante krive za kriminal, nezaposlenost i propuste države.
Ministar javnih radova Dean Macpherson upozorio je da postoje pojedinci i grupe koji "rado zapale šibicu na veoma zapaljivoj situaciji, a zatim odšetaju". Policija je saopštila da obaveštajci prate društvene mreže i komuniciraju sa platformama po potrebi. TikTok je blokirao nalog jedne od najistaknutijih liderki pokreta, Jacinte Ngobese‑Zuma, ali njen uticaj i dalje traje preko drugih kanala.
Pravni i društveni izazovi
Južnoafričko zakonodavstvo koje zabranjuje govor mržnje i podstrekavanje na nasilje uglavnom je starije od modernih platformi, pa stručnjaci ističu problem "prevoda" pravne regulative u online svet. Primeri iz 2023. pokazuju da su pojedinci već kažnjavani zbog širenja zapaljivih audio-poruka na WhatsApp-u, a suđenje Duduzile Zuma‑Sambudla pokrenuto je zbog podstrekavanja nakon nemira 2021.
„Algoritmi odlučuju šta ćemo prvo videti. Zato bes često nadmašuje tačnost,“ kaže Phathiswa Magopeni iz UNESCO koalicije Social Media 4 Peace.
Stručnjaci pozivaju na bržu, ciljanu reakciju vlasti i platformi, kao i na širu javnu raspravu o ulozi dezinformacija i algoritamskom pojačavanju nasilnog sadržaja.
Napomena: Svi podaci zasnovani su na izveštajima analitičkih firmi i AFP-ovim proverenim informacijama dostupnim u trenutku pisanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
