Portret Pocahontas (1616): Kako Engleska Vizija Asimilacije Oblikovala Sliku Domorodačkog Naroda

Zahvaljujući popularnoj kulturi, pre svega filmu kompanije Walt Disney iz 1995, Pocahontas je postala najprepoznatljivija domorodačka figura iz 17. veka. Međutim, jedini poznati portret koji je nastao za vreme njenog života — gravura Simona van de Passea iz oko 1616. — mnogo više otkriva o tome kako su Englezi želeli da predstave proces kolonizacije i kulturne asimilacije, nego o same Pocahontas.

Istorijski okvir

Pocahontas, rođena kao Matoaka (takođe poznata kao Amonute), bila je ćerka vrhovnog poglavice Wahunsonacocka (koji je u engleskim izvorima poznat kao Powhatan). John Smith, engleski kolonista koji je stigao u Jamestown 1607. godine, u svojim je zapisima tvrdio da mu je kao dečaku Pocahontas spasila život tokom incidenta koji su Englezi interpretirali kao pokušaj pogubljenja; mnogi istoričari danas veruju da je reč bila o ritualu usvajanja.

An engraving of Wahunsonacock by William Hole appeared on a map John Smith created of Virginia.Virtual Jamestown/Wikimedia Commons

Portret u Londonu

Posle zatočeništva 1613. i braka sa Johnom Rolfom 1614. — kao i prelaska na anglikanstvo i rođenja sina Thomasa — Pocahontas je krajem decenije otputovala u Englesku kao deo diplomatskog i propagandnog nastupa Powhatan saveza. U Londonu je primljena i kod kralja Jakova I, a pozirala je slikaru Simonu van de Passeu za gravuru koja je korišćena u javnoj promociji.

Gravura prikazuje Pocahontas u engleskoj odeći: visok, ``stovepipe'' šešir, raskošna čipkana kragna, bogato izvezena haljina i biserna minđuša. U ruci drži predmet koji su ranije pogrešno opisali: najverovatnije lepezu (fan) ili pero za pisanje (gusanče). Oba predmeta su u engleskom kontekstu simbola društvenog statusa i pismenosti — time su služila kao vizuelni dokaz mogućnosti brzog prihvatanja engleskih normi.

Simon van de Passe’s 1616 engraving of Pocahontas is the only known portrait made during her lifetime.National Portrait Gallery/Wikimedia Commons

Vizuelna propaganda i ranije ilustracije

Gravura Pocahontas nije nastala u vakuumu. Krajem 16. veka slike i opisi domorodačkih naroda — pre svega akvareli Johna Whitea i ilustrovano izdanje Thomasa Harriota u izdanju Theodora de Brya — igrali su ključnu ulogu u oblikovanju engleske javne slike o Novom svetu. Te ilustracije su istovremeno prikazivale i "divlje" figure (golo prikazivanje kao znak primitivnosti) i potencijal za "civilizaciju" — ideju da se domorodački narodi mogu i treba preobraziti kroz hrišćanstvo i evropske običaje.

Citirano iz Harriota: "Imaju već neku religiju... pa je nada da se može lakše i brže preoblikovati."

Posledice i stvarnost

Iako je portret služio kao vizuelni dokaz optimizma i kolonijalne politike asimilacije — prikazujući Rebecca Rolfe (Pocahontas) kao uspeli primer prelaza u engleski svet — naredne decenije su pokazale suprotno. Powhatani otpor pod vođstvom Opechancanougha kulminirao je 22. marta 1622. napadom u kojem je poginulo oko četvrtine naseljenika u Virginiji. Engleske osvetničke operacije nakon toga uključivale su i masovne zločine nad Powhatanima, među kojima se navodi i trovanje 1623. — akcije koje su razotkrile brutalnost i neuspeh modela mirne asimilacije.

The title page of the 1590 edition of Theodor de Bry’s ‘A Briefe and True Report of the Newfound Land of Virginia.’Livinncary/Wikimedia Commons,CC BY-SA

Zaključak

Portret Pocahontas iz 1616. ostaje snažan istorijski dokument: ne toliko verodostojan prikaz života jedne žene koliko simbol ambicija i predrasuda engleske kolonijalne politike. Njegova estetska forma i promena njenog imena u gravuri (Rebecca Rolfe) jasno pokazuju kako su vizuelni mediji korišćeni da promovišu narativ o "uspeloj konverziji" — narativ koji istorija i domorodački otpor brzo demantuju.

Izvor: tekst adaptiran i dopunjen na osnovu članka iz The Conversation (autor: Peter C. Mancall).