U Maiduguriju, lokalne žene, bivši članovi bandi i mirotvorne organizacije vode dijalog i medijaciju kako bi sprečile nasilje mlađih bandi poznatih kao „Marlians“. Od 2018. do 2021. UMWA uz podršku Conciliation Resources organizovala je redovne razgovore kroz koje je, prema proceni lidera, prošlo više od 1.000 članova bandi. Rezultati su obećavajući, ali ostaju izazovi: pretnje od suparničkih grupa, nedostatak formalne reintegracije i smanjena donatorska podrška.
Kako žene u Maiduguriju odvode mlade od bandi: mirovne inicijative koje menjaju sudbine
Apart from organising peacebuilding circles through local women, the Ajilari Cross Women-led peace circles are helping former gang members abandon violence. [Hadiza Ibrahim Ngulde/Al Jazeera]
Maiduguri, Nigerija — Mohammed Abdulhamid podiže ono što je ostalo od svojih prstiju da pozdravi prolaznike ispred kuće u Ajilariju, naselju na obodu Maidugurija. Većina prstiju na desnoj ruci mu je otkinuta tokom napada bande 2023. godine, trajna podsetnica na život koji je, kako kaže, bio progutan nasiljem.
Ne seća se tačno svog uzrasta, ali pamti ono veče.
„Banda koja me je napala tražila je osvetu, a baš kao što vetar pomera svaki list na drvetu, ne mogu da se setim koliko sam ljudi i ja napao pre tog večera“, rekao je Mohammed za Al Jazeeru.
On više ne može da radi kao ugovorni stolar i sada dane provodi pokušavajući da spreči tinejdžere da naprave iste izbore. „Kada shvatite posledice, trudim se da naši mlađi izbegavaju tuče, jer jednom kad uđete u to, teško je izaći“, kaže on.
Od represije ka dijalogu
Godinama su lokalne bande, poznate kao „Marlians“, terorisale kvartove Maidugurija i susednog Jere — sukobi zbog teritorije, pljačke i osvetničkih napada. Nasilje je kulminiralo 2023. kada je guverner Bornoa, Babagana Umara Zulum, pokrenuo opsežnu akciju protiv bandi nakon serije smrtonosnih sukoba.
Locals say Ajilari Cross used to be a stronghold of gang violence. [Hadiza Ibrahim Ngulde/Al Jazeera]
Ali u zajednicama koje su decenijama oblikovane sukobima i prisilnim raseljavanjem, pojavila se drugačija strategija: umesto isključivog oslanjanja na hapšenja, žene, lokalni lideri i bivši članovi bandi fokusirali su se na dijalog, medijaciju i reintegraciju.
Uloga žena i lokalnih inicijativa
Unified Members for Women Advancement (UMWA) uz podršku Conciliation Resources od 2018. do 2021. vodila je redovne razgovore sa vođama bandi u deset najnestabilnijih zajednica. Cilj nije bio kazna, već promena perspektive: ubediti uticajne osobe da mogu postati zagovornici mira u sopstvenim kvartovima.
Grassroots organizacije kao što su Ajilari Cross Development Association i Gomari Development Association proširile su ovaj pristup kroz zajedničku medijaciju, obuke i redovne programe podizanja svesti koje vode obučene žene. Žene su nadgledale rastuće sporove, pratili lokacije povezane s upotrebom droga i prosleđivale informacije policiji, vojsci i Civilian Joint Task Force (CJTF) pre nego što tenzije eskaliraju.
„Vidimo da su mladi uključeni u droge i sitne krađe, što prerasta u bandizam. Odrastaju u okruženju nasilja“, objašnjava Hassana Ibrahim Waziri, izvršna direktorka UMWA.
Prema proceni lidera zajednice, kroz dijaloge je prošlo više od 1.000 članova bandi, od kojih su neki formalno odrekli nasilje i preuzeli uloge zagovornika mira u svojim naseljima.
Babangida spends his days inside a shop and evenings settling disputes. [Hadiza Ibrahim Ngulde/Al Jazeera]
Iskustva pojedinaca
Mohammed je jedan od onih koji su promenili kurs: reputacija mu je prešla iz „strašnog borca“ u lidera grupe bivših članova bandi koji promovišu mir. Ma'aji Abba, 27-godišnji bivši član bande iz Gomari, kaže da razlog učlanjenja često nije samo nezaposlenost već okruženje u kome su mladi odrasli — kontinuirani zajednički sukobi i normalizovano nasilje.
Obojica rade na obnovi života: Abba planira malu trgovinu odećom, dok Mohammed pokušava da se snađe sa trajnim povredama koje mu ograničavaju mogućnost zarade.
Izazovi i održivost
Iako su rezultati ohrabrujući, oni su i krhki. Bivši članovi i dalje se suočavaju sa pretnjama od suparničkih grupa, a nedostatak formalnog okvira za reintegraciju povećava rizik od povratka nasilju. Dodatno, smanjena donatorska sredstva ugrožavaju rad medijacijskih inicijativa — mnogi organizatori plaćaju sastanke i radionice iz sopstvenih sredstava.
Po rečima aktivistkinje Waziri: „Ako čovek ima mir u sebi, može ga širiti kroz zajednicu. Moramo pomoći mladima da stvore sopstveni mir kako bi društvo imalo koristi“. Lokalni primeri iz Maidugurija pokazuju da kombinacija žene‑vođene medijacije, saradnje sa bezbednosnim strukturama i uključivanja bivših članova može smanjiti nasilje, ali za dugoročan uspeh potrebna je podrška i formalni programi reintegracije.
Ključne činjenice: region Jezera Čad zabeležio je više od 35.000 mrtvih i preko dva miliona raseljenih osoba tokom sukoba sa Boko Haramom; lokalne inicijative su od 2018. pokušale da preusmere mlade iz nasilja kroz dijalog i obuke.
Pomozite nam da budemo bolji.
