Delegacija talibana stigla je u Brisel na zatvorene razgovore sa osobljem EU o deportacijama Avganistanaca čiji su zahtevi za azil odbijeni ili koji predstavljaju bezbednosni rizik. Iako nijedna država EU ne priznaje talibanski režim, 20 zemalja zahteva koordinaciju povrataka, pa su članovima delegacije izdane vize ograničene na 24 sata boravka u Belgiji. Grupe za ljudska prava upozoravaju da takva saradnja može ugroziti ljude i potkopati kredibilitet EU.
Talibani U Briselu: Zatvoreni Pregovori Sa EU O Deportacijama Izazivaju Kritike
FILE - Migrants, most of them from Afghanistan, rest at an old school used as a temporary shelter on the island of Kythira, southern Greece, Oct. 7, 2022. (AP Photo/Thanassis Stavrakis, File)(AP Photo/Thanassis Stavrakis)
Delegacija talibana doputovala je u utorak u Brisel na zatvorene razgovore sa osobljem Evropske unije koje će, kako se očekuje, biti fokusirano na pitanje deportacija Avganistanaca čiji su zahtevi za azil odbijeni ili koji su osuđeni za krivična dela u zemljama domaćinima.
Pojasnjenje susreta
U Brisel je stigla petočlana delegacija koja, prema izvorima, uključuje i Abdul Qahar Balkhija, portparola talibanskog ministarstva spoljnih poslova. Iako nijedna država članica EU formalno ne priznaje talibanski režim, 20 od 27 zemalja tražilo je od Komisije koordinaciju tehničkih kontakata o povratku Avganistanaca.
Članovima delegacije izdate su vize sa ograničenom teritorijalnom važnošću nakon bezbednosne provere: pravo boravka od 24 sata u Belgiji i bez pristupa drugim zemljama šengenskog prostora. Sastanak neće biti održan u zvaničnim prostorijama EU institucija, a Evropska komisija je odbila da daje detaljnije informacije o dnevnom redu.
Reakcije i upozorenja
„Svaka saradnja sa talibanima mora da stavi prioritet na zaštitu ljudskih prava i odgovornost — a ne na slanje ljudi nazad u opasnost“,
rekla je Fereshta Abbasi iz Human Rights Watcha. Amnesty International je upozorila da je nemoralno vraćati ljude u zemlju koja je postala još opasnija i gde su prava žena i devojčica znatno ograničena.
Belgijski ministar spoljnih poslova Maxime Prévot podsetio je da izdavanje viza u okviru domaćinske politike EU ne znači priznavanje režima niti mu daje legitimitet.
Kontekst i mogući efekti
Sastanak sledi nakon prvog tehničkog susreta EU–Talibani u Kabulu u januaru i dolazi u trenutku političkog pritiska na Brisel za pooštravanje migracione politike. Komisija razmatra mehanizme kao što su „hubovi za povratak”, pojačani nadzor i strože granične kontrole kako bi ubrzala deportacije osoba čiji su zahtevi odbijeni ili koje predstavljaju bezbednosni rizik.
Istovremeno, Avganistan se suočava sa pogoršanom humanitarnom krizom: povratkom oko 3 miliona ljudi iz Pakistana i Irana, nestašicom hrane, ekonomskim teškoćama i finansijskim sankcijama koje dodatno otežavaju situaciju.
Šta je u igri
Za EU, razgovori predstavljaju težak balans između spoljnopolitičkog pritiska da se obezbedi kontrola migracija i obaveze da se poštuju međunarodni standardi ljudskih prava. Kritičari upozoravaju da tehnička saradnja u pogledu povrataka ne sme dovesti do slanja ljudi u situacije gde im je ugrožen život ili osnovna prava.
Izveštavano iz Kabula; doprinosi su dali novinari Associated Pressa iz Kaira, Ankare i Brisela.
Pomozite nam da budemo bolji.
