Studija Leiden univerziteta procenjuje da najbogatijih 10% potrošača izaziva 1,7–5,7 biliona USD godišnje štete po klimu i biodiverzitet, odnosno oko 2.300–7.500 USD po osobi. Gubitak biodiverziteta i porast temperatura čine najveći deo troškova, dok se javlja velika razlika između zemalja (SAD: 19.000–63.000 USD; Indija: 410–1.400 USD). Autori predlažu princip 'zagađivač plaća' kao potencijalni izvor finansiranja oporavka i prilagođavanja.
Najbogatijih 10% Košta Zemlju 1,7–5,7 Biliona USD Godišnje — Istraživanje Leida
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje sa Leiden univerziteta procenjuje da najbogatijih 10% svetskih potrošača uzrokuje između 1,7 i 5,7 biliona američkih dolara godišnje štete po klimu i biodiverzitet. Autori rada — Inge Schrijver, Rutger Hoekstra i Paul Behrens — objavili su rezultate u časopisu Communications Sustainability i pokušali su da te štete »prevedu« u novčane iznose i raspodele po kategorijama i zemljama.
Ključni nalazi
Prema sažetku na ScienceAlert, istraživanje pokazuje sledeće procene:
- Ukupna godišnja šteta povezana sa globalnih najbogatijih 10% procenjena je na 1,7–5,7 biliona USD.
- To u proseku iznosi oko 2.300–7.500 USD štete po osobi u toj grupi.
- Biodiverzitet čini najveći deo troška (47%–56%), dok porast temperature doprinosi 36%–45% ukupne štete.
- Postoje velike nacionalne razlike: najbogatijih 10% u SAD su pridodate štete od 19.000–63.000 USD po osobi godišnje, dok je za Indiju taj iznos 410–1.400 USD.
Šta to znači za društvo
Autori ističu da ti troškovi ne nestaju: manifestuju se kroz oštećene zajednice, gubitak staništa i vrsta, rast cena hrane, pogoršano zdravlje i veće troškove sanacije nakon poplava, požara i oluja. Najugroženiji su često upravo oni koji najmanje doprinose šteti.
Autori napominju da ovi iznosi naglašavaju odgovornost najbogatijih 10% za ublažavanje štete i pokazuju potencijal prihoda koji bi mogli doći od ekoloških poreza ako se primeni princip 'zagađivač plaća'.
Mogućnosti finansiranja rešenja
Studija sugeriše da bi uvođenje principa 'zagađivač plaća' i ciljane ekološke takse moglo da obezbedi znatna sredstva za restauraciju ekosistema, prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje štete — upravo u trenutku kada globalno nedostaju sredstva za ove potrebe.
Javni odjek
Na društvenim mrežama i forumima, poput Reddita, reakcije su bile jake, sa komentarima koji dodatno ističu nejednakost odgovornosti, uključujući zapažanja da je najbogatijih 0,01% još disproporcionalno odgovorno u okviru te desetine.
Rezultati istraživanja su relevantni i za domaću publiku jer pokazuju kako globalna potrošnja i politike mogu direktno uticati na troškove, dostupnost resursa i klimu koja utiče i na Srbiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
