Analiza na uzorku većem od 83.000 ljudi u šest zemalja G7 pokazuje da je podrška klimatskim merama široka, ali da termini poput "net zero" loše prolaze kod javnosti. Najefikasnije su poruke koje povezuju klimu sa zagađenjem, zdravljem i zaštitom budućih generacija. Istraživanje preporučuje manje žargona i više konkretnih, vidljivih argumenata kako bi se povećala podrška i ubrzala politika.
Većina Podržava Klimatske Mere, Ali „Net Zero“ Ne Privlači — Kako Govoriti O Klimi Da Bi Se Dobila Podrška
Photo Credit: iStock
Opsežna međunarodna analiza pokazuje da je podrška merama za borbu protiv klimatskih promena široko rasprostranjena, ali da veliki deo stručnog i političkog žargona ne dopire do javnosti. Posebno loše prolazi termin „net zero”, koji je rangiran najniže u odnosu na ostale ekološke prioritete.
Istraživanje, koje je podržala Rockefeller Foundation, sprovela je Potential Energy Coalition u šest zemalja G7 — Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD — i obuhvatilo je više od 83.000 odraslih ispitanika.
Glavni nalazi
Ljudi najbolje reaguju na poruke koje povezuju klimatsku akciju sa svakodnevnim, vidljivim problemima: zagađenje vazduha, zdravlje porodica, ekstremne vrućine i zaštita prirode za buduće generacije. Nasuprot tome, poruke o zabranama, mandatima ili tehničkim konceptima poput "net zero" bile su manje efikasne.
U SAD, rezultati su posebno izraženi: 88% ispitanika smatra da su klimatske promene realne, 69% podržava neposrednu vladinu akciju, a 72% se zalaže za brzu ekspanziju čiste energije. Zabrinutost za klimu ostaje stabilna (64% u 2024. vs 65% u 2023.).
Šta ovo znači za komunikaciju i politiku
John Marshall, osnivač i izvršni direktor Potential Energy Coalition, ukazuje da podatci ruše stereotipe o tome da je klima „niche” tema — pre bi razlog političke inertnosti mogao biti loša komunikacija. Marshall preporučuje „front‑door” poruke (direktno o posledicama koje ljudi osećaju), umesto „side‑door” argumenata o sporednim koristima kao što je ekonomski rast.
"Front‑door messages, uključujući poruke o ekstremnim vrućinama, imaju veći uticaj nego side‑door poruke o sporednim koristima ili ekonomskom rastu," rekao je Marshall.
John Gans, viši potpredsednik za stratešku komunikaciju i politike u Rockefeller Foundation, dodaje da razgovori o klimi treba da pokažu ljudima "da postoji bolji put i bolji život u budućnosti", umesto da ih se pokušava prisiliti na prihvatanje.
Preporuke za zagovornike i donosioce odluka
- Koristiti jednostavan, svakodnevni jezik i konkretne slike (čišći vazduh, zdravija deca, sigurniji kvartovi).
- Izbegavati preterani tehnički žargon i apstraktne ciljeve bez konkretnog objašnjenja (npr. sami termin "net zero").
- Prilagoditi poruke različitim grupama — poruke o očuvanju prirode dobro rezonuju i sa konzervativnim biračima.
- Istaknuti neposredne koristi i vidljive posledice, ne samo dugoročne ekonomske argumente.
Izveštaj sugeriše da jasnija i prizemnija komunikacija može proširiti podršku za ambicioznije klimatske politike i smanjiti političku inertnost koja često koči implementaciju rešenja.
Podaci iz studije: uzorak: >83.000 odraslih; zemlje: Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD; ključni procenti (SAD): 88% veruje u klimatske promene, 69% podržava hitnu vladinu akciju, 72% podržava brzo širenje čiste energije.
Pomozite nam da budemo bolji.
