Powassan virus, koji prenose krpelji, beleži porast u severoistočnim SAD i povezan je sa slučajem smrti dečaka iz 1958. godine. U 2025. je registrovano 76 potvrđenih slučajeva, od kojih je većina neuroinvazivna; smrtnost među simptomatskim pacijentima iznosi oko 10–15%. Virus sada prenose krpelji crnih nogu (Ixodes scapularis), koji mogu zarazu preneti za manje od 15 minuta, pa stručnjaci apeluju na ličnu preventivu i javnozdravstvene mere.
Powassan virus U Porastu U Severoistočnim SAD: Povezan Sa Smrću Dečaka 1958. I 76 Slučajeva U 2025.
Photo Credit: iStock
Powassan virus, relativno malo poznat virus koji prenose krpelji, beleži porast u severoistočnom delu SAD. Istraživači ga prvi put povezuju sa slučajem iz 1958. godine, kada je četvorogodišnji dečak sa farme blizu Powassana u Ontariju razvio teške neurološke simptome i preminuo za nekoliko dana.
Šta se događa sada
Decenijama posle prvog opisa, Powassan se sve češće detektuje. Prema izveštaju lista The Boston Globe, 2025. je registrovano rekordnih 76 potvrđenih slučajeva u SAD, mada je stvarni broj verovatno veći zbog poteškoća u dijagnostici. Većina slučajeva identifikovana je u regionima Nju Inglanda i Gornjeg srednjeg zapada (Upper Midwest), a značajan deo je neuroinvazivan — zahvata mozak i nervni sistem.
Među simptomatskim pacijentima smrtnost se procenjuje na oko 10–15%. Powassan može napredovati brzo i izazvati dugotrajne posledice: primer je Kelsey Neri čija ćerka Cali je preživela Powassan 2022. ali i dalje živi sa teškim komplikacijama, uključujući epilepsiju. Dennis Peck, 71-godišnjak iz Nju Hempšira, preminuo je 2025. nakon deset nedelja u bolnici, iako je bio opisan kao zdrav i marljiv u proverama na krpelje.
Kako se prenosi
Do značajnog pogoršanja situacije doprineo je prelazak virusa na krpelje crnih nogu (Ixodes scapularis), poznate i kao deer ticks — vrste koja češće napada ljude nego krpelji povezani sa prvim slučajevima Powassana. Ovi krpelji mogu preneti virus za manje od 15 minuta, što je mnogo brže nego kod nekih drugih bolesti koje prenose krpelji, poput lajmske bolesti.
Zašto je broj slučajeva u porastu
Istraživači navode kombinaciju faktora: rast populacije jelena, širenje predgrađa u prirodna staništa, toplije zime koje produžavaju aktivnost krpelja i njihovih životinjskih domaćina, kao i bolje testiranje i svest o bolesti. Sve to doprinosi većem riziku od susreta ljudi sa zaraženim krpeljima.
Prevencija i odgovori javnog zdravlja
Stručnjaci i dalje ističu ličnu prevenciju kao najefikasniju zaštitu: učenje prepoznavanja krpelja, sistematske kontrole tela posle boravka napolju, brzo i pravilno uklanjanje pričvršćenih krpelja pincetom, nošenje odeće tretirane permethrinom i tuširanje nakon povratka iz prirode. Thomas Mather, entomolog sa Univerziteta Rhode Island poznat kao "The Tick Guy", posebno naglašava važnost redovne provere i brze intervencije.
Države isprobavaju i šire mere, uključujući programe za upravljanje populacijom jelena. U međuvremenu, farmaceutske kompanije su napredovale u razvoju vakcina protiv lajmske bolesti (Pfizer i Valneva prijavili su završetak faze 3 za kandidata), ali za Powassan trenutno nema široko dostupne vakcine.
«Nikada ne bih poželela nikome takvo iskustvo,» rekla je Sue Cossar, sestra Lincolna Byersa, govoreći o bratovoj smrti iz 1958. godine.
Kao što je Kelsey Neri poručila: «Ne želim da iko prestane da izlazi napolje — želim samo da primenite prave mere zaštite od krpelja.»
Ključna poruka: Powassan je i dalje retka bolest, ali je potencijalno teška i brzo napreduje. Povećana svest, preventivna ponašanja i lokalne javnozdravstvene akcije su najbolji način da se smanji rizik.
Pomozite nam da budemo bolji.
