Potamnjavanje slatke vode — porast rastvorenih organskih ugljenika koji boje vodu — menja vidljivost i dostupnost hrane u jezerima i rekama. To usporava rast mnogih riba i smanjuje populacije vrsta koje se oslanjaju na vid (npr. jezerska pastrmka, keder, bass), dok vrste sa posebnim čulnim adaptacijama (severna pike, vobla) napreduju. Ribolovci mogu prilagoditi varalice (vibrirajuće ili mirisne) kako bi poboljšali uspeh u mutnijim vodama.
Vaše mesto za pecanje postaje 'smeđe': Kako potamnjavanje voda menja vrste riba i vaš ulov
Increased carbon in runoff from land is turning freshwaters darker.Andrew P. Hendry via Flickr
Jezera, potoci i bare koje poznajete često su danas tamniji nego pre — proces poznat kao potamnjavanje slatke vode. To menja vidljivost, dostupnost hrane i tempo rasta riba, a samim tim i sastav ribljih zajednica i šanse za uspešan ulov.
Šta je potamnjavanje i zašto se dešava?
Potamnjavanje označava porast količine rastvorenih organskih ugljenika iz tla u vodnim telima koji ih obojen u braonkastu nijansu, kao čaj. Glavni uzroci su klimatske promene (više temperatura i pojačano oticanje sa kopna) i promene u kiselosti zemljišta zbog smanjenja kiselih emisija — obe promene olakšavaju ispiranje organske materije u vode.
Kako to utiče na ribe?
Tamnija voda smanjuje vidljivost, što otežava ribama da pronađu plen, izbegnu grabljivce i nađu odgovarajuće stanište. U našoj analizi kombinovali smo pregled ranijih studija i nove analize: proučavali smo riblje zajednice u 303 kanadska jezera i populacione podatke osam komercijalno/rekrativno važnih vrsta u 871 jezeru u Severnoj Americi i Evropi.
Walleyes are among the fish species that seem to thrive in browner waters.AP Photo/Daniel Miller
Rezultati pokazuju da se kod mnogih vrsta usporava rast jedinki u braon vodama, što vodi do smanjenja veličine populacija. Međutim, efekti nisu uniformni — neke vrste opadaju, druge napreduju.
Koje vrste opadaju, a koje napreduju?
U vezama sa potamnjavanjem zabeleženi su padovi populacija kod: lake trout (jezerska pastrmka), lake whitefish (jezerska bela riba), yellow perch (žuta keder), largemouth bass i smallmouth bass. S druge strane, northern pike (severna pike) i walleye (vobla) su češće i u većem broju u tamnijim vodama. Brook trout (potočna pastrmka) nije pokazala jasnu povezanost sa potamnjavanjem u analiziranim podacima.
Razlog razlika leži u senzornim adaptacijama: walleye ima specijalizovanu retinu za slabiju svetlost, dok pike intenzivno koriste lateralni linijski sistem za detekciju vibracija i pokreta — što im daje prednost u vodi sa slabijom vidljivošću.
Anglers may want to use different types of lures in darker waters.AP Photo/Ted S. Warren
Praktični saveti za ribolovce
Ribolovci koji love u mutnijim jezerima mogu poboljšati uspešnost tako što će prilagoditi varalice senzornoj prednosti ciljnih vrsta. Umesto šarenih i sjajnih varalica koje ciljaju vid, u braon vodi vredi koristiti:
- Vibrirajuće varalice koje lateralna linija ribe lako detektuje
- Mirisne ili ukusne varalice koje stimulišu olfaktorni odgovor
- Tamnije, kontrastne ili veće varalice koje lakše deluju pri ograničenoj vidljivosti
Širi značaj i dalja istraživanja
Razumevanje potamnjavanja važno je i za upravljanje ribljim stokovima i za planiranje ribolova — od odluka o naseljavanju (stockingu) do savetovanja rekreativnih ribolovaca. Dalja istraživanja treba da prate lokalne promene u bojama voda, hrane i staništima kako bi se bolje predvideli dugoročni efekti na biodiverzitet i ribarstvo.
Autori i finansiranje: Tekst su napisale Allison M. Roth (University of Missouri–Columbia) i Irene Gregory‑Eaves (McGill University). Allison M. Roth je dobijala sredstva od Groupe de recherche interuniversitaire en limnologie (GRIL), finansiranog iz Fonds de recherche du Québec Nature et Technologie (FRQNT). Ovaj doprinos je bio podržan radnim grantom iz GRIL-a, finansiranim od FRQNT.
Pomozite nam da budemo bolji.
