Mali antarktički organizam mogao bi otvoriti put ka leku protiv melanoma, kažu istraživači

Istraživači sa Univerziteta Južne Floride (USF) vraćaju se sa obećavajućim rezultatima: bakterijski toksini povezani sa sitnim morskim organizmima prikupljenim na Antarktiku pokazali su sposobnost da unište ćelije melanoma u eksperimentima na miševima, bez direktne smrtnosti životinja. Tim planira dalja laboratorijska ispitivanja i pokušaje sintetičke reprodukcije spoja kao neophodan korak ka mogućim kliničkim ispitivanjima.

Ekspedicija i uzorci

Tim USF-a proveo je šest nedelja na jednom od najizolovanijih mesta na planeti prikupljajući uzorke ascidija — tunikata poznatih i kao „sea squirts“ — koji uspevaju u ledenim antarktičkim vodama. Ronjenja su išla do dubina od oko 130 ft (≈40 m), sa zaronima od približno pola sata.

„Dobra vest je da nisu ubili miševe,“ rekao je Brian Baker, profesor hemije na USF. „Ubili su njihov rak, pa znamo da imaju fiziološka svojstva da deluju kao lek. Potrebni su nam gramovi materijala za veće studije na miševima, možda prelazak na druge životinjske modele, i ako dokažemo bezbednost, možemo započeti i ljudske probe.“

Izazovi na terenu

Ben Meister, profesor i zvaničnik za bezbednost ronjenja na ekspediciji, naveo je da su niske temperature bile samo jedan od izazova. „Na Antarktiku se suočavate sa ledom, leopard foka, promenljivim morima i ponekad veoma ograničenom vidljivošću. Svako zaranjanje mora biti pažljivo isplanirano kako bi se postigao radni cilj, a istovremeno sačuvala bezbednost svih,“ rekao je Meister.

Dalji razvoj u laboratoriji

Dalji rad preći će u laboratorije, uz postojeća partnerstva USF-a sa Desert Research Institute i Scripps Institution of Oceanography. Istraživači planiraju da proučavaju odnos između bakterije koja proizvodi toksin i njenog mikroorganizma domaćina kako bi bolje razumeli mehanizme delovanja i bezbednosne rizike.

„Stvari koje naučimo na terenskim studijama pomoći će nam da napredujemo kada počnemo životinjske i ljudske modele; imaćemo jasniju predstavu šta možemo, a šta ne bismo trebali raditi u pogledu upotrebe toga kao leka,“ rekao je Baker.

Održivost i sinteza

Istraživači naglašavaju da direktno sakupljanje velikih količina ascidija nije održivo: iz kolekcije veličine košarkaške lopte mogu dobiti samo oko jednu hiljaditu potrebne količine. Zato je ključna sinteza metabolita u laboratoriji ili identifikacija biosintetskih puteva koje bakterije koriste.

Baker, koji se bavi morskom biologijom i hemijom od 1990. godine, podsetio je da mnogi lekovi potiču iz prirodnih izvora: „Više od polovine lekova odobrenih od strane Food and Drug Administration potiče iz prirodnih izvora. Mogu vam navesti brojne druge metabolite koje smo pronašli u spužvama, koralima, tunikatima i drugim organizmima.“

Otkriće povezanosti sa melanomom predstavlja „nešto poput vrhunca karijere“. „Ubijanje ćelija raka u Petri šolji je jedno, ali preći dalje je mnogo teže, i činjenica da smo preskočili neke od tih viših prepreka je zaista uzbudljiva. Sada moramo preći sledeću prepreku,“ rekao je Baker.

Iako rezultati deluju obećavajuće, Baker upozorava da je put do sigurnog, efikasnog i odobrenog leka dug: neophodni su dodatni prikupljanja materijala (ili sintetička proizvodnja), rigorozna toksikološka i farmakološka ispitivanja na životinjama, a potom i faze kliničkih ispitivanja na ljudima uz strogu regulaciju.