Plankton Zapadne Evrope Ne Dobija Ocenu „Dobar“ — Studija Upozorava Na Široke Promene U Morima Od Portugala Do Norveške

Nova analiza stanja planktona u Severnom delu Istočnog Atlantika otkriva zabrinjavajuće promene: nijedno od ocenjenih područja nije dobilo ocenu „dobar”. Studija ukazuje na pad biomase fitoplanktona i brojnosti zooplanktona, naročito u vodama nad kontinentalnim šelfom, i povezuje te trendove sa zagrevanjem mora, promenama u odnosima nutrijenata i kiselosti (pH).

Šta je istraživanje obuhvatilo?

Istraživanje, predstavljeno u časopisu Ecological Indicators i objavljeno i u medijskim izveštajima, podelilo je region na 10 parova područje–habitat. Rezultati su sledeći: šest parova ocenjeno je kao „nije dobro”, tri su označena kao „neizvesno”, dok jedan par nije mogao biti ocenjen zbog nepotpunih podataka. Na nivou šireg regiona, Celtic Seas i Bay of Biscay/Iberian Coast klasifikovani su kao „nije dobro”, a Greater North Sea kao „neizvesno”.

Podaci i metodologija

Autori su kombinovali 23 skupa podataka o planktonu iz 13 institucija, satelitske zapise i procene oko 40 eksperata uključenih kroz OSPAR, telo koje koordinira morske procene u regionu. Korišćena je nova metoda bodovanja stanja planktona kako bi se ocenjivala „zdravstvena” vrednost ekosistema.

Koji su glavni nalazi i uzroci?

Najizraženiji i najpostojaniji padovi registrovani su u vodama nad kontinentalnim šelfom: opala je biomasa fitoplanktona i brojnost zooplanktona. Autori povezuju ove trendove sa:

• povećanim temperaturama površinskih mora (otopljavanje),
• promenama u odnosima nutrijenata — napredovanje smanjenja fosfora brže nego azota, što menja sastav planktonskih zajednica,
• niže vrednosti pH (ocean acidification) koje mogu uticati na vrste osetljive na kiselost.

"Istraživala sam plankton više od dve decenije, ali za većinu su oni potpuno potcenjeni," rekla je prof. Abigail McQuatters-Gollop sa University of Plymouth.

Zašto je to važno?

Uprkos maloj veličini, plankton ima ogroman ekološki značaj: fitoplankton učestvuje u proizvodnji oko polovine atmosferskog kiseonika, plankton hrani ribe i doprinosi uklanjanju ugljenika iz atmosfere. Promene u planktonskim zajednicama mogu imati kaskadne posledice za hranidbene mreže, ribarstvo, priobalne privrede i globalne cikluse ugljenika.

Preporuke i pozivi na akciju

Istraživači ističu potrebu za hitnim merama: smanjenje emisija ugljenika, strožijom kontrolom nutrijentnog zagađenja (posebno azotnog) i jačanjem sistema monitoringa. Napominju da su se budžetska ograničenja odrazila na dugoročne programe praćenja — neki su pauzirani ili ugroženi — i pozivaju na obnavljanje finansiranja. Takođe predlažu širu primenu modernih tehnika kao što su snimanje pomoću automatskih kamera, analiza eDNA i drugi alati koji otkrivaju sitne ili teško uočljive vrste.

Ograničenja i kontekst

Autori upozoravaju na problem "pomaknutih normi" (shifting baselines): industrijalizacija je već promenila ekosisteme pre nego što je počelo kontinuirano praćenje, pa ne postoji jasna istorijska referentna tačka za „zdravo” stanje. To otežava precizno određivanje koliko su promene antropogene i koliko su deo prirodnih varijacija.

Zaključak: Rezultati ukazuju na sistemske promene u planktonskim zajednicama važnih evropskih mora. Naučnici upozoravaju da bez smanjenja klimatskih i nutrijentnih pritisaka i bez jačeg monitoringa, posledice po morske lance ishrane, ribarstvo i klimatske funkcije mogu biti značajne i dugoročne.