Sažetak: Obalni vetroparkovi utiču na morski život — studije iz 2004. i 2012. zabeležile su pad aktivnosti ekolokacije kod porpoisa nakon izgradnje, dok je 2026. simulacioni projekat PrePARED (DEPONS) dao drugačije rezultate. Razlozi promena uključuju habituaciju, efekat veštačkog grebena, smanjen ribolov i buku brodova. Potrebna su dodatna empirijska i dugoročna istraživanja da bi se razjasnili stvarni uticaji.
Vetroparkovi Na Moru Menjaju Ponašanje Porpoisa — Kontradiktorne Studije I Šta To Znači
Offshore wind farm in ocean - Kaito Wai/Shutterstock
Obalni vetroparkovi imaju veliki potencijal za proizvodnju čiste energije i inovacije (npr. bežično punjenje brodova), ali njihovo postavljanje na otvorenom moru može imati neočekivane posledice po lokalne morske zajednice. Posebno su istraživane posledice po porpoise (Phocoena phocoena), malu vrstu kitova poznatu po oslanjanju na ekolokaciju.
Studije i ključni nalazi
2004. — NERI (Danska): Istraživanje uticaja Nysted vetroparka u Baltičkom moru zabeležilo je oštar pad aktivnosti ekolokacije tokom prve godine rada vetroparka, što je ukazivalo da su porpoisi napuštali zonu ili menjali ponašanje.
2012. — Follow-up objavljen u Environmental Research Letters: Aktivnost ekolokacije se delimično oporavila, ali je ostala na nešto više od četvrtine nivoa zabeleženog pre izgradnje vetroparka. To sugeriše dugotrajnije promene u prisustvu ili ponašanju jedinki u tom području.
2026. — PrePARED (simulaciona studija): Projekat Predators + Prey Around Renewable Energy Developments modelovao je interakcije između vetroparkova, brodova i porpoisa koristeći procesno-orijentisani modul DEPONS. Rezultat je bio drugačiji: autori nisu pronašli dokaze da sama gradnja vetroparka dovoljno snažno odbija porpoise da bi objasnila dugoročni pad populacije. Važno je napomenuti da su svi elementi u studiji simulirani, bez direktnih terenskih merenja.
Harbour poprpoise relaxing in water - onutancu/Shutterstock
Mogući razlozi promena u populacijama
Objašnjenja za delimičan oporavak ili trajno smanjenu aktivnost ekolokacije uključuju:
Habituacija: Porpoisi su se možda navikli na prisustvo turbina i buke nakon završetka radova.
Efekat veštačkog grebena: Konstrukcije vetroparkova stvaraju novo stanište i privlače ribe, što može povećati dostupnost hrane.
Smanjen ribolov: U zonama oko vetroparkova često pada intenzitet ribolova, što pojačava prisustvo plena i privlači grabljivice.
Buka i saobraćaj brodova: Aktivnost velikih brodova i podvodni akustični uticaji mogu zavisno od intenziteta dodatno menjati ponašanje porpoisa.
Ograničenja postojećih podataka
Razlike između empirijskih nalaza (NERI) i simulacionih rezultata (PrePARED) naglašavaju sledeće:
- Simulacije kao što je DEPONS su korisne za razumevanje mogućih mehanizama, ali ne mogu u potpunosti zameniti terenska merenja.
- Pojedinačne studije odražavaju lokalne uslove (vrstu vetroparka, morskog dna, prisustvo brodova, nivo ribolova) pa rezultati nisu univerzalno primenjivi.
- Potrebne su dugoročne, standardizovane studije pre i posle izgradnje, uključujući akustičko praćenje, vizuelne transekte i markiranje jedinki.
Šta sledeće?
Vetroparkovi na moru predstavljaju važan izvor obnovljive energije, ali njihovi ekološki efekti zahtevaju pažljivo praćenje i upravljanje. Preporuke za buduća istraživanja i politiku uključuju integrisano praćenje buke, ograničavanje aktivnosti koje stvaraju jaku akustičku perturbaciju tokom ključnih perioda migracije i razmatranje zona sa ograničenim ribolovom radi očuvanja biodiverziteta.
Zaključak: Dosadašnji podaci pokazuju da vetroparkovi mogu menjati ponašanje porpoisa, ali su nalazi kontradiktorni i često zavise od metodologije. Potrebna su dodatna empirijska istraživanja kako bi se utvrdili dugoročni efekti na porpoise i druge morske vrste.
Pomozite nam da budemo bolji.
