Sažetak: Istraživanja pokazuju da više mračnih osobina — kao što su psihopatija, narcizam i sadizam — dele zajednički osnov nazvan D faktor. Serija studija (2018–2025) ukazuje da je D stabilniji tokom vremena od pojedinačnih crta, utiče na izbore karijere i varira među društvima, što implicira ulogu okruženja. Poznavanje D faktora može pomoći u proceni rizika, ali nosi i etičke izazove.
Otkriven 'D' — mračni faktor ličnosti koji povezuje naše najmračnije impulse
(Tommy van Kessel/Unsplash)
Istraživanja pokazuju da mnoge negativne osobine — od psihopatije i narcizma do sadizma i zlonamernosti — dele zajednički, dublji osnov. Taj zajednički imenitelj istraživači nazivaju D (Dark Factor of Personality) i poslednjih godina postao je predmet intenzivnih psiholoških ispitivanja.
Šta je D faktor?
D je teoretski konstrukt koji predstavlja disposicionalnu tendenciju koja pomaže da se objasni zašto različite „mračne” osobine često idu zajedno. Koncept podseća na g-faktor u inteligenciji — opšti faktor koji povezuje različite vrste kognitivnih sposobnosti.
"I know that I am special because everyone keeps telling me so." (Paul Bradbury/Getty Images)
Kako je otkriven
U seriji studija iz 2018. godine, istraživači iz Nemačke i Danske, među kojima je i Ingo Zettler, anketirali su više od 2.500 učesnika kako bi izmerili devet mračnih osobinskih crta: egoizam, makijavelizam, moralno distanciranje, narcizam, osećaj posebnog prava (psychological entitlement), psihopatija, sadizam, samointeres i zlonamernost.
Učesnici su odgovarali na tvrdnje poput: „Znam da sam poseban jer mi to svi stalno govore”, „Reći ću bilo šta da dobijem ono što želim”, „Teško je napredovati bez da se ponekad preskoče pravila” i „Povređivanje ljudi bi bilo uzbudljivo”. Statističke analize pokazale su da, iako su osobine različite, one se značajno preklapaju i dele centralni faktor — D.
"Hurting people would be exciting." (disqis/Getty Images)
"Kod neke osobe D faktor se može najizraženije manifestovati kao narcizam, psihopatija ili neka druga mračna crta, ili kao kombinacija tih crta", rekao je Ingo Zettler.
Šta su pokazale kasnije studije
Dalja istraživanja su potvrdila značaj D faktora: longitudinalna studija iz 2021. (preko 1.200 učesnika praćenih četiri godine) pokazala je da je D stabilniji tokom vremena nego pojedinačne mračne crte poput narcizma ili psihopatije. Studije na više od 8.000 ljudi u Nemačkoj, SAD i Danskoj ukazale su da osobe sa višim D skorom znače ređe biraju društvene profesije (nastava, nega, terapija).
Još značajnije, rad iz 2025. objavljen u PNAS pokazuje da D varira i između društava: kolektivne mere mračnih osobina bile su više u sredinama sa toksičnijim socijalnim uslovima, što sugeriše da i okruženje oblikuje izražavanje ove dispozicije.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Moguće primene i etička upozorenja
Razumevanje D faktora može doprineti boljem predviđanju rizika od štetnog ponašanja — od ekstremnog nasilja do prevara i neetičnih postupaka u korporacijama i javnom sektoru. Ipak, autori upozoravaju da je takvo merenje samo jedan od alata i da postoji rizik zloupotrebe ili stigmatizacije ako se ljudi svrstavaju isključivo na osnovu skorova.
Gde saznati više? Glavni radovi o D faktoru objavljeni su u časopisima kao što su Psychological Review, Social Psychological and Personality Science, Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) i Journal of Personnel Psychology. Tim istraživača takođe je postavio online upitnik za lično merenje D skora, koji služi isključivo u informativne svrhe.
Zaključak: D faktor ne objašnjava sve ljudsko ponašanje, ali pruža koristan okvir za razumevanje zašto se različite zlonamerne osobine često pojavljuju zajedno — i kako lične dispozicije i društveno okruženje utiču na njihovo ispoljavanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
