Ribari na Lampedusi suočavaju se s nizom izazova: potopljeni i napušteni migrantski čamci često kvare mreže i ugrožavaju plovila, dok zagrevanje Sredozemnog mora pomera riblje stokove i remeti mrest. Flota ostrva se prepolovila od ranih 2000-ih, a sudari i rast troškova goriva dodatno opterećuju sektor. Lokalni lideri traže veću zaštitu, kompenzacije i priznanje efekata klimatskih promena na nacionalnom i evropskom nivou.
Potopljeni čamci i sve toplije more pritiskaju ribare Lampeduse
The island's economy is based largely on fishing and tourism (Tiziana FABI)(Tiziana FABI/AFP/AFP)
Ribari na Lampedusi, nekada srce lokalne zajednice, danas su izloženi višestrukim pritiscima: njihove mreže često kvare potopljeni ili napušteni migrantski čamci, a istovremeno posledice zagrevanja Sredozemnog mora smanjuju ili premještaju riblje stokove.
Problemi na moru i na pristaništu
Ostrvo, koje je geografski bliže Severnoj Africi nego kopnenoj Italiji, redovan je tranzitni put za migrante čiji su prevrnuti ili napušteni čamci rasuti po smaragdnim vodama oko Lampeduse. "Mreže se neprestano trgaju... ima dana kada zakačiš dva, tri (migrantska) čamca", kaže 71-godišnji ribar Salvatore Mannino za AFP.
"Mapiramo čamce, ali oni se pomeraju. Jedan zapne jednom brodu, a kasnije prođe drugi i i on se zakači."
Rizik od sudara je stvaran: ribar Pietro Riso opisuje kako je migrantski čamac udario pod krmom i mogao da probuši ili potopi njihovo plovilo. Takvi incidenti se prema izjavama lokalnih ribara dešavaju oko 7–10 puta godišnje, a poslednji je proizveo štetu do 4.000 evra.
Gospodarski i tržišni pritisci
Flota Lampeduse se, prema podacima šefa ribarske zadruge Salvatore Martella, prepolovila od početka 2000-ih. Uz štetu od sudara i rast cena goriva — koje su na ostrvima često više nego na kopnu, delom usled globalnih napetosti — ribari osećaju sve veći ekonomski pritisak. Dodatno, optužuju konkurente iz Tunisa, Alžira i Egipta za ilegalni ribolov u italijanskim vodama, kao i uvoz jeftine smrznute ribe iz Španije koja podiže konkurenciju na lokalnom tržištu.
Klimatske promene i pomeranje stokova
Sredozemno more je jedno od najbrže zagrevajućih mora na svetu. Giulia Bonino iz Euro-Mediterranean Center on Climate Change (CMCC) upozorava: "Ekstremne temperature vode guraju vrste preko njihovih termalnih granica." Toplotni talasi utiču na reprodukciju i rast riba, što dovodi do pada lokalnih zaliha ili njihovog premještanja u druge regione.
Martello navodi da je zagrevanje prouzrokovalo "pomak u celoj proizvodnji ribe u Sredozemlju". Tradicionalne sezone mresta se pomeraju: zabrana ribolova u određenom rejonu oko Lampeduse u septembru, namenjena zaštiti jaja crvene srdele, postaje manje efikasna jer se mrest događa ranije zbog toplije vode.
Posledice po turizam i zajednicu
Ribarstvo je i turistički brend ostrva — turisti dolaze i zbog sveže ribe. Ako se sektor ne podrži, to će imati direktan uticaj na turističku ponudu i lokalnu ekonomiju. Mnogi mlađi meštani već preuređuju porodične čamce u turističke brodove, dok su neki odustali od ribarenja kao egzistencijalne opcije.
Moguća rešenja i zahtevi ribara
Ribari traže veći nadzor italijanskih voda, bolju kompenzaciju za štete od sudara sa migrantskim čamcima, subvencije za gorivo i političko priznanje uticaja klimatskih promena na pomorski sektor na nacionalnom i nivou EU. Stručnjaci pozivaju na prilagođavanje mera zaštite mresta novim klimatskim uslovima.
Kontext: Izveštaj AFP-a beleži svedočenja ribara i podatke lokalnih lidera. Problemi su spoj humanitarne krize, ekonomskih pritisaka i klimatskih promena — izazova koji zahtevaju koordinisani odgovor.
Pomozite nam da budemo bolji.
