Regenerativna poljoprivreda prelazi iz margine u korporativne poruke, ali rastu sumnje da termin postaje marketinški alat bez stvarnih rezultata. Istraživanje FAIRR-a pokazuje da su mnogi korporativni programi slabo koordinisani, a samo 28% kompanija ima numeričke ciljeve. Kritičari traže jasne ciljeve, vremenske okvire i transparentno izveštavanje kako bi se izbegao greenwashing i podržale stvarne promene na terenu.
Regenerativna poljoprivreda u korporativnim porukama — stvarna promena ili nova etiketa?
Photo Credit: Groundswell
Ideja regenerativne poljoprivrede, nekada pokret koji su predvodili poljoprivrednici i reformatori prehrambenog sistema, danas se sve češće pojavljuje u korporativnim porukama. Kako koncept prelazi sa margine u glavne komunikacijske kanale velikih kompanija, raste zabrinutost da termin gubi jasnoću i postaje alat za brendiranje umesto za stvarne promene u poljoprivredi.
Šta se dogodilo na Groundswellu?
Na ovogodišnjem festivalu Groundswell ta tenzija bila je jasno vidljiva, piše The Grocer. Velike multinacionalne kompanije kao što su Diageo, Unilever i PepsiCo javno ističu podršku regenerativnoj poljoprivredi — značajan zaokret u odnosu na ranije, kada je događaj bio manji i fokusiran na zdravlje zemljišta i prakse koje rade u skladu s prirodom.
Gde je problem?
Istraživanje organizacije FAIRR ističe konkretne nedostatke: mnogi korporativni programi za regenerativnu poljoprivredu su slabo koordinisani i ne dobijaju dovoljnu podršku, a samo 28% kompanija ima postavljene numeričke ciljeve, što je pad sa 35% u 2023. godini. Akademska istraživanja pokazuju i da su od oko 2020. godine u ovaj pokret sve više ulazili interesi izvan same poljoprivrede, što je dovelo do rasta marketinških kampanja koje koriste pojam „regenerativno“ bez jasnih obaveza.
Zašto je to važno?
Regenerativna poljoprivreda ima potencijal da unapredi zdravlje zemljišta, poveća otpornost useva na toplotu i sušu i podrži održivije upravljanje zemljištem. Međutim, ako termin postane opšta marketinška parola bez ciljeva, finansiranja i vremenskih okvira, taj potencijal se razvodnjava: poljoprivrednici mogu ostati bez potrebnih ulaganja, a potrošači plaćati za brend umesto za stvarna poboljšanja.
Šta traže kritičari?
Kritičari i istraživači pozivaju na merljive obaveze: jasne ciljeve, vremenske okvire, transparentno izveštavanje i dugoročnu podršku proizvođačima. Spoljni pritisak — poput nalaza FAIRR-a — i akademska dokumentacija sve su značajniji u zahtevu da kompanije pokažu konkretan napredak, a ne samo promotivne poruke.
„Kako da zaustavimo greenwashing element regen‑ag?“ — pitanje je koje je postavio jedan od učesnika Groundswella i koje simbolizuje rastuću skeptičnost prema širokim korporativnim obećanjima.
Zaključak: Suština nije u odbacivanju regenerativne poljoprivrede, već u tome da li korporacije rade više od puke promene etikete. Potreba je za transparentnošću, merljivim rezultatima i stvarnom podrškom poljoprivrednicima kako bi regenerativne prakse zaista dovele do održivih promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
