Međunarodni izveštaj FSCI, objavljen u Nature Food, pokazuje da je od 30 globalnih ciljeva za sisteme ishrane do 2030. realno ostvariv samo jedan — rast mobilnih pretplata. Analiza 44 indikatora otkriva da za 22 pokazatelja manje od trećine od 197 zemalja očekuje ispunjenje cilja, dok su emisije iz sistema ishrane preko 75% udaljene od cilja. Regionalni benchmarci olakšavaju pronalaženje primerâ napretka, ali su potrebne hitne i velike reforme u upravljanju, proizvodnji i politici ishrane.
FSCI: Od 30 Globalnih Ciljeva Za Hranu Do 2030. Realno Je Ostvariv Samo Jedan
The world has 30 global food system targets. Most countries are meeting just one.
Međunarodni izveštaj Food Systems Countdown Initiative (FSCI), objavljen u Nature Food, pokazuje da je od 30 globalnih ciljeva za sisteme ishrane postavljenih za 2030. godinu realno ostvariv samo jedan. Istraživači su analizirali 44 indikatora kako bi procenili napredak država i identifikovali oblasti koje zahtevaju hitnu akciju.
Ključni nalazi
Samo jedan cilj je na putu da bude ostvaren: jedini indikator za koji je realno očekivati ispunjenje do 2030. su rast mobilnih pretplata, koji je korišćen kao proksi za društvenu povezanost i otpornost sistema ishrane.
9 of the indicators assessed in the report. Colored sections depict the number of countries meeting each progress point, with a full bar representing 197 countries. (Carducci et al.,Nat. Food, 2026)
Opsežan zaostatak: od 30 indikatora sa definisanim globalnim ciljevima, za 22 indikatora manje od trećine od 197 zemalja obuhvaćenih izveštajem očekuje se da će ispuniti cilj do 2030. godine.
Jedan od najkritičnijih problema: emisije gasova staklene bašte iz sistema ishrane su globalno više od 75% udaljene od ciljanih vrednosti, što jasno ukazuje na potrebu za brzim i ambicioznim merama smanjenja emisija u poljoprivredi, preradi i distribuciji.
YouTube Thumbnail
Pokazatelji koji se pogoršavaju
- Učešće civilnog društva i odgovornost vlada slabe.
- Upotreba pesticida i prodaja ultraprocesirane hrane rastu.
- U više oblasti napredak je spor ili ide u pogrešnom smeru, što umanjuje otpornost i pravičnost sistema ishrane.
Regionalni i prihodni benchmarci
Kada se zemlje porede sa regionalnim ili grupnim benchmarcima po prihodu, razlike su obično manje, što pomaže da se identifikuju primeri dobre prakse i ostvarivi putovi napretka. Autori upozoravaju da previše ambiciozni globalni ciljevi mogu demobilisati ukoliko deluju nedostižno.
Prema istraživačima, oko polovine indikatora kreće se u pravom smeru, a za 7 od 33 indikatora sa projekcijama bar trećina zemalja je na putu da ispuni cilj do 2030. Perspektiva se značajno poboljšava kada se horizont procene produži do 2050. godine, ali mnogi ciljevi i dalje ostaju teški za ostvarenje.
Šta ovo znači za Srbiju i region
Iako izveštaj obuhvata globalne podatke, zaključci su relevantni i za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana: bez ubrzane reforme upravljanja, smanjenja emisija u poljoprivredi, smanjenja upotrebe pesticida i promovisanja zdravijih prehrambenih navika teško će se postići pravična i otporna hrana za sve.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Potrebne su mere kao što su jačanje transparentnosti i odgovornosti u javnoj politici, stimulacija održivih praksi u proizvodnji hrane, ulaganje u sisteme socijalne zaštite i promocija dostupnije, zdravije hrane.
Zaključak
FSCI-jev izveštaj je jasan poziv na buđenje: bez ambicioznog, ali realnog delovanja i boljeg upravljanja, ciljevi tranzicije ka održivom i pravednom sistemu ishrane neće biti ostvareni do 2030. godine. Prioriteti su smanjenje emisija, unapređenje upravljanja i zaštita najranjivijih grupa.
Izvor: Food Systems Countdown Initiative (FSCI) u Nature Food (2026).
Pomozite nam da budemo bolji.
