Najnoviji Yaleov Indeks ekoloških performansi ističe da evropske zemlje prednjače u zaštiti okoline dok su SAD pale na 27. mesto među 177 država. Estonija je prva, slede Luksemburg i Velika Britanija. Indeks beleži stvarni napredak u smanjenju zagađenja vazduha i vode, ali upozorava da većina zemalja ne postiže potrebnu brzinu smanjenja emisija da bi ostvarila neto nulu do 2050.
Evropa Predvodi Yaleov Indeks Zaštite Okoline, SAD Pala Na 27. Mesto
Tallinn is the capital and main governmental, financial, industrial and cultural centre of Estonia.Photograph: Karol Serewis/SOPA Images/LightRocket via Getty Images(Photograph: Karol Serewis/SOPA Images/LightRocket via Getty Images)
Najnoviji Indeks ekoloških performansi univerziteta Yale pokazuje da evropske zemlje zauzimaju najveći broj pozicija u vrhu tabele dok Sjedinjene Države padaju na 27. mesto među 177 ocenjenih država. Estonija je ponovo prva zahvaljujući merama za smanjenje emisija gasova staklene bašte i zaštitu ekosistema; Luksemburg je drugi, a Velika Britanija se popela na treće mesto.
Ključni nalazi
Evropske zemlje dominiraju među 20 najbolje rangiranih, dok su jedini vanevropski članovi te grupe Japan (16.) i Australija (25.). Laos je na poslednjem mestu, a Indija i Bangladeš zatvaraju listu. Indeks ocenjuje zemlje prema 47 indikatora, uključujući kvalitet vazduha i vode, održivost šuma, ribarstva i poljoprivrede, kao i napore u smanjenju pesticida i emisija gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.
Napredak i ograničenja
Postoji dugoročan napredak u smanjenju rizika od zagađenja vazduha i nesigurne pijaće vode, ali globalni odgovor na klimatsku krizu je nedovoljno brz. Indeks pokazuje da većina zemalja nije na putu da ispuni obaveze ka postizanju neto nulte emisije do 2050. — cilj koji naučnici smatraju neophodnim da bi se izbegao ozbiljniji klimatski kolaps. Pojava El Niño i očekivanje mogućeg novog godišnjeg temperaturnog rekorda u naredne četiri godine dodatno povećavaju urgentnost delovanja.
„Postoji napredak na nekim frontovima, ali ne dovoljno po kritičnim pitanjima poput klimatskih promena. Ništa kao temperature blizu 40°C ne pomaže da se oštrije usmeri fokus na potrebu za pojačanim političkim odgovorom,“ rekao je Daniel Esty, stručnjak za ekološku politiku na Yaleu.
Specifične opaske
Izveštaj takođe beleži da je Kina ostvarila napredak u razvoju čiste energije, ali i dalje dobija oko 56% električne energije iz uglja i lošije stoji u zaštiti morskih ekosistema i biodiverziteta. SAD su, prema podacima koji pokrivaju period do 2024. godine, smanjivale emisije suviše sporo da bi bile u skladu sa ciljem neto nulte emisije do 2050. Indija je ocenjivana niže zbog gubitka šumskog pokrivača, rizika od zagađenja pesticidima i slabijeg očuvanja okeana.
Nejednakosti i rešenja
Indeks delimično odražava i bogatstvo zemalja: bogate države obično imaju više sredstava za ulaganja u sanitarnu infrastrukturu i čistiju energiju, dok siromašnije često ostaju pri dnu. Ipak, istraživači ukazuju na to da bogate zemlje često prenose proizvodnju i otpad u zemlje u razvoju, čime 'iznose' svoj teret zagađenja. Mnoge mere za smanjenje emisija danas su jeftinije — naročito solarne i vetroelektrane — ali kasniji, teži koraci za dostizanje neto nulte emisije zahtevaju dodatne tehnologije i politike.
Zaključak
Yaleov indeks ostaje važan alat za podsticanje konkurencije među državama i pruža smernice za poboljšanje performansi. Lideri iz različitih zemalja već traže savete kako da unaprede svoje rezultate, što pokazuje da rang-liste imaju praktičan uticaj na politiku i inicijative za zaštitu okoline.
Pomozite nam da budemo bolji.
