Do 2050-ih Britanija Pred Rizikom Masovne Nestašice Vode — Kako Izbeći Distopiju?

Jul 9•3 min čitanja

Drip water Uk

Britanija bi do 2050-ih mogla da se suoči sa deficitom od oko 5 milijardi litara dnevno, navodi Climate Change Committee. Postoje planovi za vanredno racionisanje (20L po osobi dnevno) i hitne mere, ali glavni faktori su klimatske promene, curenja u mreži i rast potrošnje u data centrima. Najefikasnija kratkoročna rešenja su popravka curenja, uštede u domaćinstvu i modernije hlađenje data centara; desalinizacija je moguća ali skupa.

Godina je 2053: treći dan zaredom u velikom delu juga Engleske isključena je voda. Radio izveštava da je reka Itchen u Hampshireu, jedna od ugroženih krečnjačkih reka, potpuno presušila. Ovo nije samo scenarij iz romana — za mnoge klimatologe i inženjere to je realistično upozorenje na ono što sledi ako se ne deluje brzo.

Glavni izazov

Prema procenama Baronese Brown iz Climate Change Committee, do 2050-ih Britanija bi mogla imati dnevni manjak od 5 milijardi litara vode. Takav deficit preti ozbiljnim posledicama po snabdevanje hranom, poljoprivredu, industriju i društvenu koheziju.

Već viđeni alarmantni primeri

Rezervoar Woodhead u Derbyshireu opao je na oko polovinu kapaciteta.
Baitings u West Yorkshireu skoro se ispraznio, otkrivajući stari most koji je obično pod vodom.
Haweswater u Cumbriji izgubio je više od polovine kapaciteta, prisiljavajući United Utilities da pravi planove za vanrednu sušu.

Planovi za hitne mere i život u režimu štediše

Vlada ima zakonsko vanredno ovlašćenje poznato kao Emergency Drought Order koje bi vodovodnim kompanijama omogućilo da uvedu rotirajuće isključenje mreže i praktično racionisanje. U najozbiljnijem scenariju domaćinstva bi mogla dobiti samo 20 litara po osobi dnevno — oko 14% trenutne prosečne potrošnje.

Prioritet bi imali bolnice, zatvori i ranjivi, dok bi neesencijalne industrije i poljoprivreda prvi bili pogođeni.

Glavni uzroci problema

Klimatske promene: vlažnija zima, toplija proleća i suvlja leta utiču da zalihe ne ostanu do sušnijih perioda.
Curenja u mreži: procenjeno je da curenja odnose oko 2,8 milijardi litara dnevno; smanjenje na 1,4 milijarde bi znatno umanjilo deficit.
Rast potrošnje u data centrima: sistemi za hlađenje zahtevaju velike količine vode — mali data centar od oko 100 MW može trošiti ~2 miliona litara dnevno.
Nedostatak novih rezervoara: od 1992. nije izgrađen značajan rezervoar, a plan je da do 2050. bude izgrađeno 10 novih koji bi zajedno dali ~670 miliona litara dnevno.

Posledice za društvo i ekonomiju

Osim neposrednih humanitarnih posledica (problemi sa higijenom, prevoz pacijenata na dijalizu, prioritet za staračke domove), očekuje se veliki ekonomski udar: neke procene govore o gubitku ~25 milijardi funti u narednih pet godina zbog zaustavljanja građevinskih projekata i drugih aktivnosti. Akademici upozoravaju i na povećanje tenzija i rizik od lokalnih sukoba oko resursa.

Šta se može uraditi — rešenja i ograničenja

Hitno popravljanje curenja u mreži kao najbrži i najisplativiji način smanjenja gubitaka.
Uštede u domaćinstvu: tuširanje umesto kupanja, zatvaranje slavine tokom pranja zuba, zamena starih vodokotlića i drugih uređaja.
Modernizacija hlađenja data centara — manje vodeni sistemi i tehnologije koje rade na prirodnom procesu isparavanja.
Izgradnja rezervoara i poboljšano upravljanje zemljištem za zadržavanje vode i sporo oticanje nakon obilnih padavina.
Desalinizacija je tehnički izvodljiva, ali skupa: primer postrojenja u Becktonu pokazuje visoke troškove i ograničenu upotrebu do sada.

Neizvesnosti i napomene o podacima

U originalnim izvorima postoje neke kontradiktorne cifre vezane za ukupnu dnevnu potrošnju svih data centara u Velikoj Britaniji. Dok je jasno da su njihovi zahtevi značajni i rastu, precizne procene ukupne potrošnje variraju među istraživanjima i izveštajima.

Zaključak

Scenarij ozbiljnih nestašica vode u Britaniji nije izmišljen — poznati su uzroci i postoje konkretne mere koje značajno smanjuju rizik. Najefikasnije akcije su popravka curenja, ciljane investicije u infrastrukturne rezervoare, pametnije upravljanje zemljištem i tehnološke promene u industrijama sa velikom potrošnjom, naročito u data centrima. Bez brzih i koordinisanih mera, moguć je stvaran rizik od široko rasprostranjenih problema u narednim decenijama.