SZO upozorava da bi godišnji broj novih slučajeva raka mogao porasti sa 20,6 miliona danas na skoro 35 miliona do 2050. godine (oko 70% više). Porast je pretežno posledica demografskih promena, ali gotovo 40% slučajeva povezuje se s izmenjivim faktorima rizika poput duvana, alkohola, gojaznosti i HPV-a. Velike razlike u pristupu lečenju i prevenciji između bogatih i siromašnih zemalja izdvajaju se kao ključni problem koji zahteva hitne sistemske mere.
SZO: Broj Novih Slučajeva Raka Može Doseći 35 Miliona Do 2050. — Hitno Potrebne Mere
Cancer survivors, patients and activists take part in a protest in the Kenyan capital Nairobi against to demand that government declare cancer a national disaster and avail free cancer care nationally. (Photo by TONY KARUMBA / AFP via Getty Images)AFP via Getty Images
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da bi godišnji broj novih slučajeva raka mogao da poraste sa oko 20,6 miliona danas na skoro 35 miliona do 2050. godine — što je rast od približno 70%.
Veći deo ovog rasta proističe pre svega iz demografskih promena: veće populacije i produžen životni vek znače da će više ljudi dostići starosne grupe u kojima je rizik od raka veći. Međutim, veliki deo tereta bolesti vezan je i za faktore rizika koji se mogu menjati i sprečiti.
Ključni faktori rizika
SZO procenjuje da su gotovo 4 od 10 slučajeva raka povezani sa izloženostima koje se mogu modifikovati, kao što su:
- duvan i pušenje,
- prekomerna upotreba alkohola,
- nedostatak fizičke aktivnosti i gojaznost,
- hronične infekcije poput humanog papiloma virusа (HPV).
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), gojaznost je povezana sa najmanje 12 tipova raka, uključujući rak dojke, pankreasa, jetre i bubrega.
Nejednak pristup lečenju i prevenciji
Najveći izazov u borbi protiv sve većeg broja slučajeva raka nije nedostatak naučnih otkrića, već nejednak pristup inovacijama i zdravstvenim uslugama. Na primer, stopa preživljavanja od raka dojke pet godina nakon dijagnoze iznosi oko 87% u zemljama visokih prihoda, dok je u zemljama s niskim prihodima samo oko 42%.
Manje od jedne trećine zemalja uključuje sveobuhvatnu onkološku negu u paketima univerzalne zdravstvene zaštite. U nekim regionima do 90% pacijenata odustane od lečenja jer su troškovi zanemarljivo visoki za njihove mogućnosti.
Postojeći napredak i efikasne mere
I pored nejednakosti, postignut je značajan napredak: globalna upotreba duvana pala je za oko 27% od 2010. godine, što smanjuje broj karcinoma povezanih s pušenjem. Otprilike 85% zemalja je uvelo HPV vakcinu u nacionalne imunizacionе programe, što je dovelo do gotovo iskorenjivanja raka grlića materice u nekim populacijama mladih žena u delovima Evrope i SAD.
Širenje skrininga za rak dojke i grlića materice je unapredilo rano otkrivanje i spasilo živote, pokazujući vrednost koordinisanih javnozdravstvenih investicija.
Širi uticaj bolesti
Rak nosi značajne emocionalne, socijalne i ekonomske posledice: oko 45% pacijenata prijavljuje finansijske teškoće, dok negovatelji često trpe izolaciju, stres i gubitak prihoda. Zbog toga rak predstavlja i javnozdravstveni i društveno-ekonomski izazov.
Projekcija SZO nije neizbežna sudbina, već poziv na hitnu akciju: smanjenje nejednakosti u pristupu prevenciji i lečenju, ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu i širenje programa vakcinacije i ranog otkrivanja.
Zaključak: Dijagnoza i lečenje raka ne bi trebalo da zavise od mesta stanovanja, visine prihoda ili boje kože. Potrebne su sistemske mere kako bi napredak u medicini bio dostupan svima.
Pomozite nam da budemo bolji.
