Lignje su među najinteligentnijim morskim životinjama, a novo istraživanje pokazuje da povišen nivo CO2 u okeanima može drastično smanjiti zapreminu njihovog mozga. Eksperiment sa mladim lignjama big-fin reef squid pokazao je pad od 49% u ukupnoj zapremini mozga, uz posebno veliko smanjenje u vidnim centrima. Istraživači ističu dve moguće cause — energetski deficit tokom razvoja ili oksidativno oštećenje — i upozoravaju da bi dalji porast zakiseljavanja mora mogao imati ozbiljne posledice po ponašanje, komunikaciju i parenje lignji.
Klimatske promene mogu drastično smanjiti mozak lignji — eksperiment pokazao pad od 49%
A bigfin reef squid. —Reinhard Dirscherl/ullstein bild—Getty Images
Lignje spadaju među najinteligentnije stanovnike okeana. Rasprostranjene po svim morima sveta, oko 375 vrsta lignji pokazuju kompleksna ponašanja: savladavaju lavirinte, love u timu, komuniciraju promenom boje, prepoznaju ljude i uče iz iskustava. Njihovi mozgovi, neuron po neuron, po složenosti se mogu porediti sa mozgovima pasa, a zajedno sa hoboticama i sipama predstavljaju najinteligentnije beskralježnjake na planeti.
Eksperiment koji alarmira
Na konferenciji Society for Environmental Biology u Firenci predstavljeno je novo istraživanje koje pokazuje da povišeni nivoi ugljen-dioksida (CO2) u vodi, kakvi se očekuju do 2100. godine, mogu znatno smanjiti zapreminu mozga lignji. Istraživači Garett Allen (Acadia University) i Yung-Che Tseng (Academia Sinica) odgajili su mladunčad lignji vrste poznate kao big-fin reef squid u dve grupe: u vodi sa današnjim nivoima CO2 i u vodi sa povišenim nivoima predviđenim za kraj veka.
Nakon 90 dana lignje su uspavane i njihovi mozgovi su skenirani magnetnom rezonancom (MRI). Rezultati su bili šokantni: zapremina mozga lignji iz grupe izložene povišenom CO2 bila je u proseku 49% manja nego kod kontrolne grupe. Najveće smanjenje zabeleženo je u optičkim režnjevima i optičkom traktu — ključnim strukturama za procesiranje vida — sa padom od oko 52% odnosno 62%.
Mogući uzroci
Tačan mehanizam nije još razjašnjen. Istraživači navode dve glavne hipoteze: da povećani CO2 tokom razvoja ograničava dostupnost energije za rast mozga, ili da povišeni CO2 izaziva oštećenja (npr. oksidativni stres) koja dovode do atrofije. Pošto lignje nisu preživele eksperiment, direktna veza između smanjenja zapremine mozga i promena ponašanja u ovom ispitu nije mogla biti potvrđena, ali prethodna istraživanja istog tima pokazuju smanjenje spremnosti na hranjenje — što sugeriše da smanjeni mozak može uticati na donošenje odluka i lovne navike.
Širi kontekst i posledice
Okeani apsorbuju približno 30% emitovanog ugljen-dioksida, što je dovelo do značajnog zakiseljavanja morskih voda. NOAA upozorava da bi acidifikacija mogla porasti za 100–150% do kraja ovog veka, sa ozbiljnim posledicama po morske ekosisteme. Ako se efekti iz eksperimenta pokažu i u divljini, smanjenje i oštećenje vizuelnih oblasti mozga moglo bi narušiti komunikaciju, rituale parenja i efikasnost u lovu kod lignji — što bi promenilo njihove društvene strukture i uloge u lancu ishrane.
Zašto je to važno? Gubitak ili narušavanje zdravlja bilo koje vrste kao posledica ljudskih aktivnosti predstavlja ekološku i etičku zabrinutost. Lignje su izuzetno inteligentne i kompleksne životinje; promena njihovog neurološkog razvoja ukazuje na dublje posledice klimatskih promena po biološku raznovrsnost okeana.
Napomena: Iako su rezultati iz eksperimenta zabrinjavajući, potrebna su dalja istraživanja na populacijama u prirodi i kod različitih vrsta lignji kako bi se potvrdio opseg i mehanizmi ovog efekta.
Pomozite nam da budemo bolji.
