Evropska komisija planira obavezne toplotne pumpe u svim javnim zgradama i poziva zemlje članice da ponude poreske olakšice i subvencije za zamenu gasnih kotlova, u sklopu cilja veće elektrifikacije do 2040. godine. Pritisak za ubrzanje poteza pojačan je zbog prekida isporuka i povećanih troškova uvoza, ocenjenih na oko 50 milijardi evra. Predložene mere uključuju i ograničenje razlike cena struje i gasa, te povećanje kapaciteta skladištenja energije na 200 GW do 2030. Međutim, realizaciju mogu usporiti politički otpori i nedostatak mrežnih i sistema za skladištenje energije.
EU Uvodi Obavezu Toplotnih Pumpi U Javnim Zgradama — Poticaji Za Brzu Elektrifikaciju Do 2040.
The new requirement to use heat pumps on official buildings will form part of a broader public procurement reform - StockSeller_ukr/iStockphoto
Evropska komisija planira da obaveže ugradnju toplotnih pumpi u svim javnim zgradama kao deo pojačanih napora za postizanje neto nulte emisije gasova staklene bašte. Uz to, Komisija će pozvati 27 država članica da ponude poreske olakšice, subvencije i povoljne kredite za domaćinstva i preduzeća koja zamene gasne kotlove toplotnim pumpama.
Cilj i kontekst: Nove mere deo su šire strategije za povećanje udela električne energije u ukupnoj potrošnji energije do 2040. godine, čime se želi smanjiti zavisnost od uvoza nafte i gasa. Geopolitičke tenzije i prekidi snabdevanja — uključujući zatvaranje Hormuškog moreuza — dodatno su ubrzali ovaj proces; procenjuje se da je taj prekid uvećao evropski račun za uvoz energije za oko 50 milijardi evra od početka sukoba krajem februara.
Podsticaji za potrošače i preduzeća: Da bi se ubrzala zamena kotlova, Komisija predlaže smanjenje PDV-a na toplotne pumpe, kao i programe subvencija, kredita i popusta. Slični podsticaji mogli bi se proširiti i na električna vozila (EV) i sisteme za kućno skladištenje energije.
Promene u tarifama: Plan podrazumeva preraspodelu taksi i subvencija tako da više ne favorizuju gas u odnosu na električnu energiju. Predloženo je ograničenje razlike u cenama: domaćinstva ne bi trebalo da plaćaju više od 2,5 puta veću cenu za struju u odnosu na gas, dok bi preduzeća imala maksimalno dvostruko više troškove za struju. Prema dostupnim podacima, samo dve države članice danas imaju odnos cena ispod predloženih ograničenja.
Javne nabavke i flote: Obavezna ugradnja toplotnih pumpi u zvaničnim objektima biće deo šire reforme javnih nabavki, koja može uključiti i veću upotrebu električnih vozila u državnim flotama.
Otpori i prepreke: Plan može naići na politički otpor u nekim državama članicama. Kao primer, nemački parlament je nedavno ukinuo zakon iz 2023. koji je zahtevao da zamena kotla obavezno uključuje sisteme sa najmanje 65% obnovljive energije; sada je dozvoljena kupovina novog gasnog kotla ukoliko se gorivo postepeno meša sa većim udelom biogasa.
Tehnički izazovi: Najveća praktična prepreka za brzu elektrifikaciju ostaje nedovoljan kapacitet prenosne mreže i skladištenja energije. Prelazak na obnovljivu električnu energiju zahteva više dalekovoda, dalju izgradnju mreže i veće kapacitete baterijskih sistema radi balansiranja vrhova i padova proizvodnje.
Ciljevi za skladištenje: Komisija predlaže povećanje kapaciteta skladištenja energije na 200 GW do 2030. godine, sa trenutnih oko 55 GW, kao i ubrzanje procedura za odobravanje stubova i dalekovoda.
Ukratko: paket mera kombinuje obavezne standarde za javne zgrade, finansijske podsticaje za privatne aktere i infrastrukturne investicije — ali njegova uspešnost zavisiće od političke podrške i brzine izgradnje mreže.
Pomozite nam da budemo bolji.
