Tim sa Univerziteta u Leedsu upotrebio je Chemical Index of Alteration (CIA) na hiljadama uzoraka stena i klimatskim modelima rekonstruisao temperature tokom fanerozoika (≈540 miliona godina). Rezultat: prošli topli periodi verovatno su dostizali oko 10 °C iznad predindustrijskih nivoa, a ne 20–30 °C kako su neke ranije studije sugerisale. Studija potvrđuje da su dugoročne povratne sprege, poput hemijskog raspadanja stena, regulisale klimu, ali upozorava da današnje brzo, ljudsko izazvano zagrevanje može nadmašiti te spore mehanizme.
Nova studija: Zemlja možda danas toplija nego u poslednjih 540 miliona godina — šta to znači?
Scientists find Earth stayed cooler than expected for millions of years, highlighting risks of modern climate change. (CREDIT: Shutterstock)
Novo tumačenje daleke geološke prošlosti menja način na koji naučnici procenjuju klimu naše planete i nosi važno upozorenje za budućnost. Podaci iz najnovije studije sugerišu da Zemlja može biti bliža svom najtoplijem stanju nego što se ranije mislilo, čak i kada se uporedi sa stotinama miliona godina istorije.
Modern and Phanerozoic spatial distributions of the Sedimentary Geochemistry and Paleoenvironments Project (SGP)47 and Cenozoic Chemical Index of Alteration (CIA) compilations. (CREDIT: Nature Communications)
Šta su istraživači uradili?
Tim sa Univerziteta u Leedsu primenio je novu metodu zasnovanu na hemiji stena — Chemical Index of Alteration (CIA) — i povezao hiljade uzoraka sa klimatskim modelima kako bi rekonstruisao globalne temperature tokom fanerozoika (oko 540 miliona godina).
Workflow illustrating the assimilation of CIA proxy records with HadCM3L simulations to reconstruct global mean surface temperature (GMST). (CREDIT: Nature Communications)
Zašto je metoda drugačija?
Ranije rekonstrukcije često su se oslanjale na kiseonične izotope iz morskih školjki i sedimenata, čije signale može izmeniti promena hemije morske vode kroz geološko vreme. CIA meri koliko su određeni elementi iz stena uklonjeni usled hemijskog raspadanja — proces koji ubrzava u toplijim klimama — i zato predstavlja nezavisan pokazatelj prošlih klimatskih uslova.
Phanerozoic GMST estimates. (CREDIT: Nature Communications)
Ključni nalazi
Glavni zaključak istraživanja jeste da su prošli topli periodi verovatno dostizali oko 10 °C iznad predindustrijskih nivoa, a ne ekstremnih 20–30 °C koje su pre predlagale neke ranije studije. To znači umereniju sliku prošlih toplih epizoda, koja se bolje poklapa sa fosilnim zapisima o opstanku života u tropskim regionima.
Cenozoic GMST estimates and CIA-inferred CO₂ levels at the epoch level. (CREDIT: Nature Communications)
"Ova studija pokazuje kako drevne stene i moderni klimatski modeli mogu zajedno da otkriju granice Zemljine dugoročne klime," rekao je vodeći autor Dongyu Zheng, koji je rad obavljao kao gostujući istraživač u Leedsu.
Istraživanje takođe ističe ulogu dugoročnih povratnih sprega: hemijsko raspadanje stena uklanja CO2 iz atmosfere i deluje kao sporo, ali stabilizujuće sedište ugljenika. Kada se temperatura poveća, raspadanje se ubrzava i povlači više CO2, što dugoročno hladi planetu; suprotno važi kada se temperatura spušta.
Stariji autor Benjamin Mills upozorava: "Ako bi sagoreli sve rezerve fosilnih goriva, moguće je ljudsko zagrevanje od ~10 °C — čime bismo planetu mogli odvesti u stanje koje Zemlja možda nikada ranije nije iskusila. Dokle možemo da guramo planetu?"
Zašto je to važno danas?
Ključna razlika između prošlih i savremenih promena je brzina. Geološke promene desile su se tokom miliona godina, dok se današnje zagrevanje odvija decenijama. Prirodni regulatorni procesi poput raspadanja stena deluju veoma sporo i ne mogu brzo da ponište ljudski uticaj. To znači da i ako je Zemlja bila toplija u prošlosti, brzina i obim modernog zagrevanja predstavljaju ozbiljan rizik za ekosisteme i društva.
Šta još treba uraditi?
Istraživači naglašavaju potrebu za dodatnim uzorcima i kombinovanjem različitih metoda (izotopa, sedimentologije, modela) kako bi se još preciznije rekonstruisale prošle temperature. Nezavisne metode poput CIA pomažu da se potvrde ili odbace ranije procene i da se poboljša poverenje u dugoročne klimatske projekcije.
Studija je objavljena u časopisu Nature Communications. Nalazi su značajni za razumevanje granica u kojima su se razvijali ekosistemi i za planiranje mera prilagođavanja i ublažavanja posledica klimatskih promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
