Na 19. zasedanju EMRIP-a u Ženevi delegati raspravljaju kako klimatske promene, sukobi i eksploatacija zajednički ugrožavaju autohtone narode. Tema uključuje militarizaciju, pravo na slobodan, prethodan i informisan pristanak, klimatsko finansiranje, suverenitet podataka i rizike veštačke inteligencije. Učesnici zahtevaju da perspektive autohtonih naroda oblikuju međunarodne norme, a ne da budu sporedni odgovor na krize.
Kada se klima i sukobi ukrštaju: Autohtoni lideri traže zaštitu i pravdu na UN u Ženevi
As climate and conflict collide, Indigenous leaders confront overlapping crises at the UN
Gotovo dve decenije nakon što je više od 100 država usvojilo Deklaraciju UN o pravima autohtonih naroda (UNDRIP), prava i životi autohtonih zajednica i dalje su izloženi sve većim, međusobno povezanih pretnji. Rekordne oluje, produbljene suše i rast nivoa mora pogađaju njihove teritorije, dok istovremeno sukobi, militarizacija i država represija dovode do prisilnih raseljavanja i gubitka života.
Skup u Ženevi: cilj — konkretna zaštita
U Ženevi se na 19. zasedanju Ekspertne mehanizacije UN za prava autohtonih naroda (EMRIP) okupljaju stotine delegata, eksperata i predstavnika država kako bi razmotrili kako sistemski faktori — klimatske promene, militarizacija, eksploatacija resursa i pravna marginalizacija — deluju udruženo i kako izraditi efikasnije odgovore.
„Klimatske promene, militarizacija, eksploatizam i zakonska marginalizacija međusobno se pojačavaju,“ rekao je Binota Moy Dhamai, iz Tripure (Chittagong Hill Tracts, Bangladeš) i bivši predsednik EMRIP-a.
Teme i regionalni primeri
Na dnevnom redu su i dugo poznata i nova pitanja: nedovoljna pomoć posle katastrofa, pravo na slobodan, prethodan i informisan pristanak (FPIC), klimatsko finansiranje, energetska tranzicija, pad biodiverziteta, suverenitet podataka i rizici koje nosi veštačka inteligencija.
Iz regiona Pacifika, predstavnici ističu kako su klimatske promene tesno povezane s kolonijalnom istorijom. Viro Xulue, Kanak savetnik iz Drehu Customary Council, poručuje da borba za klimatsku odgovornost velikih emitera istovremeno znači i borbu za dekolonizaciju i pravo na samoopredeljenje.
U Severnoj Americi, sporni rudarski projekti u severnom Ontariju (poznatom kao Breathing Lands, deo ležišta Ring of Fire) ilustruju sukob između ekonomskih interesa i zaštite ključnog ugljeničnog rezervoara i biodiverziteta. Predstavnik Nishnawbe Aski Nation, Kohen Mattinas, naglašava potrebu da se FPIC poštuje i da se zajednice uključe u odluke koje utiču na njihovu zemlju.
Za zajednice koje država ne priznaje — kao što je Nama u Botsvani — EMRIP predstavlja retku platformu za podizanje svesti i pritisak na vlasti da poštuju neotuđiva prava autohtonih naroda, kaže Nichodimas Cooper.
Tehnologija, podaci i suverenitet
Kako digitalna transformacija i veštačka inteligencija brzo napreduju, delegati zahtevaju da razvoj tehnologija ne bude nametnut bez slobodnog, prethodnog i informisanog pristanka zajednica. Pitanje suvereniteta podataka postaje ključno — podaci o zemljama, znanju i kulturnim praksama ne smeju biti iskorišćeni bez saglasnosti i kontrole autohtonih naroda.
„Potrebna su smernica i finansijska podrška kako bi perspektive autohtonih naroda oblikovale međunarodne norme, a ne da budu samo reakcija na krize,“ rekao je Dhamai.
UNDRIP i sledeći koraci
Kako se približava 20. godišnjica UNDRIP-a, centralno pitanje ostaje: države su saglasne s priznanjem prava — ali da li su voljne i sposobne da ih zaista poštuju i sprovedu? Delegati u Ženevi traže jasne mehanizme za implementaciju, veće klimatsko finansiranje u korist zajednica, zaštitu zemljišta i mehanizme odgovornosti za eksploataciju resursa.
Zaključak: Zasedanje EMRIP-a podcrtava da su klimatska i bezbednosna pitanja isprepletena s istorijskim nepravdama. Rešenja zahtevaju da autohtone zajednice budu centar odluka — pravno priznate, konsultovane i osnažene da štite svoje resurse, kulturu i budućnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
