Novo kanadsko istraživanje pokazuje da društvene norme, pored ekonomskih faktora, značajno oblikuju javnu podršku za klimatske mere i da ti uticaji mogu prelaziti međunarodne granice. Model Univerziteta Waterloo deli svet na pet regiona i pokazuje da strategije uspešne u jednom području ne moraju raditi svuda. Napredak u jednom regionu ponekad može smanjiti motivaciju drugde, što ima važne implikacije za globalnu politiku i komunikaciju o klimi. Autori preporučuju ciljane, lokalno prilagođene pristupe koji kombinuju ekonomske podsticaje i rad na društvenim normama.
Kanadska studija: Društvene norme su podjednako važne kao ekonomski faktori i mogu prelaziti granice
Photo Credit: iStock
Nova kanadska studija pokazuje da društvene norme — ponašanja i očekivanja u zajednicama — igraju ključnu ulogu u oblikovanju javne podrške za smanjenje emisija, i da ti uticaji mogu da se šire preko granica, ponekad podstičući a ponekad umanjujući klimatsku akciju drugde.
Model i glavne nalaze
Istraživanje objavljeno u Nature Communications zasnovano je na matematičkom modelu razvijenom na Univerzitetu Waterloo. Model deli svet na pet regiona: Azija, Latinska Amerika, Bliski istok/Afrika, zemlje OECD-a i reformisane ekonomije Istočne Evrope i bivšeg SSSR-a. Autori kombinuju kulturne stavove, ekonomske pritiske i percipovani klimatski rizik kako bi proučili kako raste ili opada javna podrška za ublažavanje emisija.
"Klimatski modeli često pretpostavljaju da su ljudi racionalni ekonomski akteri..." — dr Chris Bauch, Univerzitet Waterloo
Tim zaključuje da strategija koja uspeva u jednom regionu ne mora nužno da bude efektna u drugom. U nekim kontekstima veća vidljivost i javna rasprava o klimi jačaju podršku za mere, dok u drugim može izazvati otpor i kontra-reakciju.
Neintuitivan efekat: napredak koji demotiviše
Jedan od važnijih nalaza glasi da napredak u jednom regionu može smanjiti osećaj hitnosti drugde. Ako lokalno ublažavanje uspe da zaustavi ili uspori lokalno zagrevanje, ljudi u udaljenim regionima mogu osećati manju potrebu da menjaju ponašanje ili podrže politike — što dugoročno može oslabilo globalne napore.
Implikacije za donosioce odluka
Autori, uključujući Amritu Punnavajhalu i dr Madhura Ananda, naglašavaju da pisci politika ne bi smeli da se oslanjaju isključivo na ekonomske podsticaje. Potrebne su kombinovane strategije koje prepoznaju ulogu društvenih normi, lokalne kulture i percepcije rizika. To podrazumeva:
- ciljanu komunikaciju koja smanjuje rizik od kontra-reakcije;
- podsticanje vidljivih normi niskih emisija kroz svakodnevne prakse (prevoz, ishrana, proizvodi za višekratnu upotrebu);
- međuregionalnu saradnju koja održava globalni osećaj hitnosti.
Studija daje okvir koji pomaže razumevanju kako ponašanja i norme prelaze granice i kako se te dinamike mogu ugraditi u politiku i komunikaciju o klimi.
Zašto je ovo važno
Rezultati su relevantni i za zemlje poput Srbije: lokalne kampanje i politika moraju biti osmišljene tako da uzimaju u obzir socijalne norme i moguće međunarodne efekte, jer globalna rešenja zahtevaju održavanje javne podrške na više frontova.
Izvori: Nature Communications (studija), saopštenje Mirage News, Univerzitet Waterloo.
Pomozite nam da budemo bolji.
