Nove studije pokazuju da su događaji koji su se nekada smatrali "jednom u sto godina" danas znatno učestaliji — približno jednom u deceniji. Istraživanja ukazuju da je ljudski uticaj glavni pokretač: porast nivoa mora je merljiv na 97% lokacija, a za ~58% dnevnih ekstremnih prekoračenja odgovorni su ljudi. Do 2050. takvi ekstremi mogu postati godišnji na 19–31% plimnih stanica. Potrebne su hitne mere prilagođavanja i smanjenje emisija.
„Jednom u sto godina“ više nije retkost: Zašto poplave postaju učestalije i šta možemo da uradimo
Sea level extremes pose a significant threat to communities living on the coast. | Credit: © Marco Bottigelli via Getty Images
Ekstremne obalne poplave, koje su se nekada smatrale "jednom u sto godina", danas postaju znatno učestalije usled rasta nivoa mora izazvanog ljudskim aktivnostima. Dve nove naučne studije upućuju na to da su zajednice širom sveta već izložene većem riziku, a da će bez hitnih mera prilagođavanja i smanjenja emisija situacija nastaviti da se pogoršava.
Glavni nalazi
Studija objavljena 10. juna u časopisu Nature Climate Change pokazuje da se događaji koji su se oko 1900. smatrali "jednom u sto godina" danas pojavljuju otprilike jednom u deceniji. Autori navode da je ljudski uticaj četvorostuko povećao učestalost ekstremnih pomeranja nivoa mora od 1900. godine.
Druga nezavisna analiza u časopisu Science Advances otkriva da je porast nivoa mora uzrokovan ljudskim aktivnostima merljiv na oko 97% uzoraka širom sveta i da su ljudske aktivnosti odgovorne za približno 58% zabeleženih dnevnih prekoračenja ekstremnih nivoa vode u periodu 2000–2018.
Kako naučnici razdvajaju ljudski uticaj od prirodnih varijacija
Sönke Dangendorf, vodeći autor studije u Nature Climate Change, objašnjava da su osnova analize opservacije sa plimnih stanica koje daju dugačke zapise promena nivoa mora. Pošto su te opservacije prostorno ograničene, istraživači koriste klimatske modele koje prethodno verifikuju tako što pokažu da reprodukuju zabeležene promene. Nakon toga u modelima izvode eksperimente — na primer, držeći koncentraciju stakleničkih gasova konstantnom — kako bi procenili u kojoj meri prirodna varijabilnost objašnjava posmatrane promene.
"Naše simulacije pokazuju da je antropogeni uticaj, naročito od 1970-ih, postao dominantan pokretač porasta ekstremnih nivoa mora," kaže Dangendorf.
Šta to znači za obalne zajednice
Čak i nekoliko centimetara porasta nivoa mora može imati snažan efekat na svakodnevni život ljudi koji žive uz obalu. Dangendorf navodi primer Norfolka u Virdžiniji, gde su kvartovi koji su nekada bili zaštićeni sada izloženi čestim poplavama pri visokoj plimi: ulice se pune vodom, saobraćaj se prekida, ljudi kasne na posao, a povećavaju se i troškovi osiguranja.
Flooding is becoming more severe and disruptive as our planet warms. | Credit: Roberto Westbrook via Getty Images
On podseća da dok pojedinac može preživeti retku katastrofu kao što je uragan, ponavljanje sličnih događaja na period od nekoliko godina (umesto decenija) ozbiljno otežava oporavak i održivost zajednica.
Tropske oblasti su posebno osetljive
Studija ukazuje da su niskolatitudne (tropske) oblasti posebno osetljive jer imaju manju prirodnu varijabilnost nivoa mora. U takvim mirnijim klimatskim uslovima i mali pomaci nivoa vode dovode do značajnih promena u učestalosti poplava. Nasuprot tome, regioni kao što je Severni okean navikli su na veće oscilacije pa relativni efekat nekoliko centimetara rasta nije toliko izražen.
Šta možemo da učinimo
Dangendorf ističe da je dobra vest to što je ljudska odgovornost i prilika za akciju — ako smanjimo emisije stakleničkih gasova, možemo ograničiti budući, opasniji porast nivoa mora. Međutim, jer smo već „posvećeni" određenom porastu (commitment), neophodno je planirati i sprovesti mere prilagođavanja: podizanje obalnih nasipa, promena planiranja naselja, unapređenje sistema ranog upozoravanja i ulaganje u otpornost infrastrukture.
Projekcije do sredine veka
Prema izveštaju IPCC, događaj koji je danas bio „jednom u sto godina“ mogao bi da postane godišnji na približno 19%–31% plimnih lokacija do 2050. godine. Drugim rečima, na otprilike jednoj četvrtini mernih mesta takvi ekstremi bi mogli da se javljaju svake godine, što ima velike implikacije za planiranje i zaštitu obalnih zajednica.
Zaključak: Studije pokazuju jasnu ljudsku odgovornost za porast ekstremnih nivoa mora i hitnu potrebu za dve paralelne akcije: prilagođavanje trenutnim i neizbežnim promenama nivoa mora, i smanjenje emisija kako bi se sprečio dalji, nepovratan rast rizika.
Napomena urednika: Intervju je skraćen i prerađen radi jasnoće.
Pomozite nam da budemo bolji.
