Akvakultura Prešla 100 Miliona Tona: Kako Uzgoj Riba Menja Svetsku Ishranu

Jul 14•3 min čitanja

Image credits: Flickr

Sažetak: U 2024. akvakultura je po prvi put proizvela preko 100 miliona tona vodenih životinja (103 Mt), navodi FAO. Ukupna proizvodnja ribarstva i akvakulture dostigla je 235 Mt, pri čemu akvakultura sada čini većinu prehrambenih vodenih proizvoda. Rast je koncentrisan u Aziji; glavni izazovi su nejednakosti u dostupnosti hrane, održivost stokova i uticaj klimatskih promena.

Po prvi put u zabeleženoj istoriji, globalna proizvodnja iz akvakulture za vodenе životinje premašila je 100 miliona tona (103 miliona tona) u 2024. godini, što potvrđuje FAO u izveštaju State of World Fisheries and Aquaculture 2026 predstavljenom u Mombasi.

Ključni podaci

Ukupna proizvodnja ribarstva i akvakulture: 235 miliona tona u 2024. (195 miliona tona vodenih životinja).

Akvakultura: 103 miliona tona vodenih životinja (bez algi), vrednosti oko 371 milijardu dolara na nivou farmi.

Udeo akvakulture: 53% ukupne proizvodnje vodenih životinja i preko 59% prehrambene proizvodnje iz vodenih izvora.

Gde se proizvodi najviše

Azija dominira: ~89% svetske proizvodnje iz akvakulture i oko 92% ukupnih proizvoda akvakulture. Pet vodećih zemalja — Kina, Indonezija, Indija, Vijetnam i Bangladeš — učestvuju sa približno 82% ukupne proizvodnje. Ipak, 47 zemalja sada proizvodi više putem akvakulture nego iz divljeg ulova, što pokazuje rastnu geografsku širinu sektora.

Raznolikost proizvodnje i vrste

Akvakultura obuhvata širok spektar sistema: slatkovodni ribnjaci (npr. karasi), obalne i pomorske kaveze (npr. losos), škampi, tilapija i školjke. Po grupama, novi rast u proizvodnji predvodile su finfish vrste (4,5 miliona tona, 56,4% novog rasta), zatim rakovi (1,6 miliona tona, 19,7%) i školjke (1,5 miliona tona, 19,4%). Morska i obalna akvakultura proizvela je oko 38 miliona tona u 2024.

Trgovina, zaposlenost i društveni uticaj

Trgovina proizvodima od vodenih životinja dostigla je rekordnih 184 milijarde dolara u 2024. Sektor direktno zapošljava oko 65 miliona ljudi, dok širi ribarski i akvakulturološki lanci održavaju više od 600 miliona egzistencija (uključujući subsistencijalne i sekundarne aktivnosti). Više od 40% ljudi u svetu oslanja se na vodene namirnice za najmanje 20% unosa proteina.

Nejednakosti i izazovi održivosti

Iako su globalne cifre impresivne, koristi su nejednako raspodeljene. Prosečna dostupnost po glavi stanovnika iznosila je preliminarno 21,3 kg u 2024. (26,3 kg u Aziji naspram samo 9,1 kg u Africi). Udeo morskih ribljih stokova ocenjenih kao ulovljeni unutar biološki održivih granica pao je na 62,4% u 2023. (sa 64,5% u 2021.), signalizirajući probleme u dugoročnoj održivosti divljeg ulova.

Klimatska i ekološka neizvesnost

Klimatske promene, zagađenje i degradacija staništa prete dostupnim zalihama. Pod scenarijima visokih emisija, eksploatisiva biomasa riba može pasti za više od 10% do 2050. u pojedinim regionima, što dodatno naglašava potrebu za klimatski odgovornim upravljanjem i boljim praksama u akvakulturi.

Pogled unapred

FAO projektuje dalji rast: ukupna proizvodnja vodenih životinja mogla bi dostići ~214 miliona tona do 2034, pri čemu bi akvakultura mogla porasti na oko 119 miliona tona, a ulov iz prirode se očekuje na približno 95 miliona tona. Fokus će se sve više pomerati sa rušenja rekorda na upravljanje rastom, smanjenje nejednakosti i održivost.

Zaključak: Prelazak praga od 100 miliona tona je istorijski trenutak koji potvrđuje transformaciju globalne proizvodnje proteina. Ipak, budućnost zavisi od uravnoteženih politika, boljih ekoloških praksi i međunarodne saradnje kako bi rast bio zaista održiv i pravedan.