Ulcinjska salina u Crnoj Gori, važna stanica za migracije flamingosa, pelikana i drugih ptica, propada nakon što je proizvodnja prekinuta 2013. godine. Bez pumpanja i redovnog održavanja plitki bazeni se zarastaju, ugrožavajući biodiverzitet koji podržava više od 1% globalnih populacija nekoliko vrsta. Vlada i Opština Ulcinj najavili su projekat od oko 4 miliona evra, ali stručnjaci upozoravaju da su potrebna znatno veća ulaganja i hitna akcija kako bi se sačuvala vrednost područja.
Ulcinjska Salina Nestaje — Hitna Obnova Potrebna Da Se Sačuva Raj Za Ptice
A black-winged stilt flies over a wetland in Ulcinj on June 2, 2026. (SAVO PRELEVIC)
Desetine hiljada ptica svake godine sleću iznad zahrđalog kompleksa jedne od najvećih mediteranskih salina — Ulcinjske saline — da bi se odmorile u retkom mokrištu koje je nastalo oko industrijskih bazena. Međutim, stručnjaci i aktivisti upozoravaju da se ovo važno stanište brzo menja i da bez hitne intervencije može nepovratno izgubiti vrednost.
Solana je prestala da radi 2013. godine, a prestankom pumpanja slane vode plitki bazeni su se zarasli i promenili uslove koji su decenijama privlačili flamingose, pelikane, vodomarije i druge selice. Lokalni aktivisti i bivši radnici već godinama apeluju na povratak proizvodnje i sistemsko upravljanje kako bi se obnovilo ekološko i ekonomsko značenje tog područja.
Zašto je salina važna
Proces proizvodnje soli — stalno pumpanje i održavanje plitkih bazena — stvorio je jedinstveno stanište za ptice koje migriraju duž rute ka i iz Afrike. Stručnjaci ističu da Ulcinjska salina podržava više od 1% svetske populacije najmanje sedam ptičjih vrsta, zbog čega je 2019. proglašena međunarodno važnim močvarnim područjem prema Ramsar konvenciji.
Rizik od daljeg propadanja
„Ako čekamo, verovatno za tri godine nećemo imati ovaj pejzaž kakav vidimo danas,“ upozorava Zenepa Lika iz udruženja Dr Martin Schneider Jacoby, dok obilazi zarasle kanale. Bez redovnog održavanja i ponovnog uspostavljanja sistema pumpanja, bazeni se izmenjuju — trave i šaš zamenjuju slane ravnice koje su ranije privlačile hranu bogatu ptičja staništa.
Društveni i ekonomski kontekst
Za lokalnu zajednicu solana je bila izvor ponosa i zaposlenja. Kompleks je preživeo raspad Jugoslavije, ali je posustao nakon stečaja preduzeća zaduženog za proizvodnju soli. Danas su ostaci magacina i mašina zahrđali, dok su iskustvo i znanje nekadašnjih radnika delimično izgubljeni ili nepovratno smanjeni.
Planovi i prepreke
Početkom ove godine država i Opština Ulcinj najavili su zajednički projekat vredan oko četiri miliona evra za upravljanje područjem kao rezervatom prirode i obnavljanje proizvodnje soli. Lokalni novinar Mustafa Canka i drugi stručnjaci upozoravaju da su realni troškovi verovatno i do pet puta veći, te da je glavno pitanje — ko će finansirati kompletnu rehabilitaciju i tehničko pokretanje sistema.
„Donosioci odluka sada praktično znaju sve što se moglo znati o solani. Jedino pitanje je ko će platiti da proizvodnja ponovo zaživi,”
Bez vremena za odlaganje
Aktivisti su uspeli da zaštite salinu od urbanističkih pritisaka i developerâ, ali formalna zaštita nije dovoljna bez ulaganja i stručnog upravljanja. Lika upozorava da će gubitak onoga što meštani nazivaju „Heathrow“ za ptice imati posledice daleko izvan granica Crne Gore: ovaj regionalni stecište utiče na čitavu evropsku mrežu staništa za selice.
Dok nadležni još nisu dali detaljniji javni odgovor, lokalne inicijative, međunarodni ugovori i potreba za hitnim radovima ostaju ključni elementi za budućnost Ulcinjske saline. Vreme za odlučnu akciju ističe — i priroda i lokalna zajednica ne mogu dugo da čekaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
