Na AAIC26 predstavljene su dve studije koje pokazuju da krvni biomarkeri značajno poboljšavaju dijagnostičku preciznost i prognostiku Alchajmerove bolesti. PrecivityAD2 je u studiji sa ~1.300 pacijenata dao tačnost od 93% u primarnoj i 94% u specijalističkoj zaštiti, dok p‑tau217 predviđa povećan rizik od kognitivnog oštećenja u narednih 5–10 godina. Biomarkeri su važan alat za podršku kliničkim odlukama, ali ne zamenjuju kompletan klinički pregled.
AAIC26: Kako krvni biomarkeri menjaju ranu dijagnostiku Alchajmerove bolesti — PrecivityAD2 i p‑tau217
Biomarkers could hold transformative potential in Alzheimer's diagnosis
Na konferenciji Alzheimer’s Association International Conference (AAIC26), održanoj u Londonu od 12. do 15. jula 2026, stručnjaci su istakli rastuću ulogu biomarkera u ranom otkrivanju i upravljanju Alchajmerovom bolešću. U svetlu pojave prvih lekova koji menjaju tok bolesti (DMT) i regulatornih odobrenja za krvne testove, prezentovane su dve ključne studije koje pokazuju praktičnu vrednost biomarkera u primarnoj i specijalističkoj zdravstvenoj zaštiti.
Glavni nalazi
Jedna velika opservaciona studija obuhvatila je preko 165 lekara i oko 1.300 pacijenata i evaluirala PrecivityAD2 (C2N Diagnostics) — krvni test koji meri fosforilisani tau (p‑tau) i amyloid‑beta. Test je značajno poboljšao tačnost dijagnoze: kada su dijagnoze postavljali lekari primarne zaštite i specijalisti nakon dobijenih rezultata, tačnost je bila bliska — 93% u primarnoj zaštiti naspram 94% kod specijalista.
Test je naveo lekare primarne zaštite da promene dijagnozu u 30% slučajeva (najčešće za isključenje Alchajmerove bolesti), dok su specijalisti menjali dijagnozu u 21,6% slučajeva i češće doneli konačnu odluku bez daljih testova kada je rezultat bio pozitivan.
Prognostička vrednost p‑tau217
Druga studija fokusirala se na prognostičku vrednost p‑tau217 kod osoba bez simptoma. Odrasli sa vrlo visokim nivoima p‑tau217 imali su približno 78% veću verovatnoću da razviju kognitivno oštećenje u roku od 10 godina, dok je petogodišnji rizik porastao za oko 38% u toj grupi. Osobe sa umerenim vrednostima i dalje su značajno ugrožene (oko 15% veći rizik na 5 godina i 45% na 10 godina).
Širi kontekst i implikacije
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (WHO), svake godine se dijagnostikuje gotovo 10 miliona novih slučajeva demencije, a oko 57 miliona ljudi živi sa demencijom širom sveta — što naglašava potrebu za ranom dijagnostikom i efikasnijom brigom. Christopher Weber iz Alzheimer’s Association ukazuje da krvni biomarkeri mogu "smanjiti jaz između primarne zaštite i specijalista" i ubrzati putanju nege.
Ipak, istraživači upozoravaju da p‑tau217 i drugi biomarkeri ne daju kompletnu sliku rizika: genetika, starost, gojaznost, funkcija bubrega i etnička pozadina utiču na nivoe i interpretaciju biomarkera. Reisa Sperling napominje da će značaj prognostičkih nalaza rasti ukoliko terapijska ispitivanja pokažu da rano lečenje može sprečiti pad kognicije.
Zaključak
Biomarkeri u krvi predstavljaju snažan alat za podršku kliničkim odlukama — korisni su za isključivanje ili identifikaciju rizika i za selekciju kandidata za prevencijska ispitivanja. Međutim, još uvek ne zamenjuju sveobuhvatan klinički pregled i dodatne dijagnostičke metode (CSF, PET), već su deo sinhronizovanog pristupa za raniju i efikasniju negu pacijenata.
Napomena: Ovaj prikaz zasnovan je na podacima predstavljenim na AAIC26 i izvorima navedenim tokom konferencije.
Pomozite nam da budemo bolji.
